Danas Vam donosimo važne informacije o simptomima koji mogu prethoditi srčanom udaru i na koje treba obratiti posebnu pažnju. U nastavku saznajte koji znakovi upozorenja se mogu javiti danima ranije i kada je neophodno potražiti medicinsku pomoć…
U savremenom svetu i dalje vlada duboko ukorenjeno mišljenje da je nagli, oštar bol u grudima uvek prvi i najjasniji simptom infarkta, odnosno primarna naznaka da nešto ozbiljno nije u redu sa radom srca. Međutim, naučna istraživanja iz oblasti kardiologije neprestano ruše ovakve stereotipe i donose potpuno nove vidike na proces prepoznavanja srčanih oboljenja. Velika međunarodna studija, koja je sprovedena nad pacijentima iz Kanade, Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država, donela je revolucionarna saznanja utvrdivši da su četiri specifična simptoma zapravo mnogo češća i da se javljaju otprilike sedam dana pre samog srčanog udara.
- U ovom opsežnom istraživanju učestvovalo je više od hiljadu pacijenata mlađe i srednje životne dobi, preciznije onih koji su imali manje od 55 godina, a koji su svoju prvu epizodu ozbiljnih srčanih problema doživeli u periodu između 2009. i 2013. godine. Statistički gledano, oko dve trećine ukupnog broja ispitanika činili su muškarci, što dodatno osvetljava rodne razlike u manifestaciji kardiovaskularnih tegoba. Što se tiče samih znakova koji ukazuju na predstojeću opasnost, stručnjaci naglašavaju da su simptomi problema sa srcem bili izuzetno raznovrsni i često nespecifični, zbog čega ih ljudi olako ignorišu.
Ipak, ono što najviše zabrinjava jeste podatak da je najveći broj pacijenata prijavio najmanje jedan neočekivani znak upozorenja, i to upravo u nedelji koja je prethodila trenutku kada su doživeli problem iz opsega takozvanog akutnog koronarnog sindroma. Analizirajući ove važne medicinske statistike, ugledni domaći portal “Blic” u svojim zdravstvenim rubrikama upozorava javnost da se ovaj stručni termin koristi za opisivanje čitavog niza poremećaja i opasnih stanja koja su izazvana naglim i drastičnim smanjenjem dotoka krvi u srčani mišić, pri čemu je infarkt samo jedna od mogućih, najtežih manifestacija tog procesa za koju se organizam zapravo priprema danima unapred.
- Kada se detaljnije analizira struktura ovih ranih signala koje nam telo šalje, naučnici su izdvojili nekoliko ključnih indikatora na koje se mora obratiti hitna pažnja. Prema rezultatima studije, ubedljivo najčešći među zabeleženim simptomima bili su neobičan, hroničan umor i opšta iscrpljenost koji se ne mogu povezati sa fizičkim naporom, zatim iznenadni problemi sa snom i nesanica, kao i izražena slabost ili specifičan osećaj neprijatnosti i trnjenja u ruci.
Zanimljivo je da su ovi suptilni znaci upozorenja bili daleko prisutniji kod ženskog dela populacije, pa je tako rane simptome imalo čak 85 odsto žena, dok je kod muškaraca taj procenat bio nešto manji i iznosio je oko 72 odsto. Nasuprot opštem verovanju, samo je jedna četvrtina svih ispitanika u istraživanju potvrdila da je u danima pre infarkta zaista osećala direktne bolove u predelu grudi, što jasno dokazuje da klasična klinička slika može zavarati i pacijenta i okolinu.
Pored same manifestacije bolesti, pomenuta studija je ogolila još jednu veoma zanimljivu i društveno važnu činjenicu, a to je ponašanje pacijenata u kritičnim trenucima; rezultati su pokazali da su žene u ogromnoj većini odmah i bez odlaganja potražile stručnu pomoć lekara čim su osetile da nešto nije u redu sa njihovim organizmom, dok se na taj razumni korak odlučio značajno manji procenat muškaraca, koji su skloni da tegobe trpe i čekaju da prođu same od sebe.
- Prateći ove zabrinjavajuće trendove u svesti pacijenata, beogradski portal “Telegraf” naglašava kako odlaganje odlaska kod kardiologa usled atipičnih simptoma predstavlja vodeći uzrok visoke smrtnosti od srčanih udara među mlađom muškom populacijom, jer ignorisanje umora i trnjenja ruku troši dragoceno vreme tokom kojeg se pravovremenom terapijom i medicinskom intervencijom moglo sprečiti trajno i nepopravljivo oštećenje srčanog mišića.
Ova saznanja otvaraju hitnu potrebu za edukacijom stanovništva o tome kako da osluškuju sopstveno telo i prepoznaju tihe ubice pre nego što bude prekasno, posebno u vremenu kada stres i brz način života uzimaju maha. Pored neprepoznavanja ranih simptoma samog infarkta, lekari redovno upozoravaju i na druge hronične propuste u brizi o kardiovaskularnom sistemu koji direktno utiru put do kardiološke klinike. Među tim propustima posebno se izdvaja nepravilno lečenje povišenog krvnog pritiska, koji predstavlja stalni faktor rizika za nastanak akutnog koronarnog sindroma.
- U svetlu tih činjenica, popularni portal “Kurir” apeluje na celokupnu javnost i posebno skreće pažnju na opasnu grešku koju pravi većina ljudi koji piju lekove za pritisak, a koja se najčešće ogleda u tome što pacijenti samoinicijativno prestaju sa uzimanjem propisane terapije onog trenutka kada na aparatu ugledaju normalne vrednosti, potpuno zaboravljajući da je pritisak regulisan upravo zahvaljujući medikamentima i da nagli prestanak može izazvati smrtonosni skok i direktno provocirati pucanje krvnih sudova ili infarkt.
Razumevanje činjenice da srčani udar ne dolazi uvek iznenada, već da mu prethodi čitava sedmica suptilnih signala poput nesanice i slabosti, u kombinaciji sa disciplinovanim odnosom prema hroničnim bolestima, predstavlja jedini siguran način da se stane na put ovoj modernoj epidemiji. Strpljenje, pažljivo posmatranje promena u nivou sopstvene energije i odbacivanje zablude da je bol u grudima jedini pokazatelj srčane katastrofe mogu spasiti hiljade života, te stoga lekarski savet glasi da se svaka neobjašnjiva iscrpljenost ili nelagoda u rukama uvek ispita kod stručnjaka, jer u borbi sa vremenom i srcem svaka sekunda i svaki prepoznati simptom imaju presudnu važnost.
