Priča glumačkog para Slobode Mićalović i Vojina Ćetkovića obiluje onim nitima koje spajaju umetnost, veru i sudbinu.
- Njihova ljubavna i porodična priča trajno je ostavila trag u javnosti, kao dirljiv primer strpljenja, borbe i nade. Nakon više od 17 godina skladnog braka, Sloboda i Vojin danas ponosno stoje kao roditelji bliznakinja Vere i Mile, rođenih 2010. godine. Ipak, put do tog trenutka bio je sve samo ne lak.
Njihova želja da postanu roditelji bila je prisutna od samog početka braka, ali svakim neuspelim pokušajem emocije su se sve više mešale – nada se tiho borila sa razočaranjem, a osmeh su često skrivale suze. Ovaj poznati par dugo je čuvao privatnost svojih teškoća, ali je iz jedne televizijske emisije otkriveno – nije im bilo suđeno da lako dobiju potomstvo. Tek nakon što su čuli za čudotvornu lozu Svetog Simeona Mirotočivog s Hilandara, priča je krenula neočekivanim tokom, donoseći im najveću radost.
- Loza koju su dobili nije stigla sama od sebe. Neobična uloga u ovom životnom preokretu pripala je i njihovom kolegi, glumcu Ivanu Bosiljčiću. On je, preko svojih verujućih prijatelja, uspeo da donese lozu Slobodi i Vojinu u trenutku dok su, nakon četiri i po godine bezuspešnih pokušaja, tiho gubili nadu. Ovaj gest nije bio samo prijateljski čin, već i duboko ličan čin vere.
Njihova priča nije javno dramatizovana. Sloboda Mićalović, iako često pod svetlima reflektora, vrlo je malo govorila o svojoj privatnoj borbi. Ipak, njene uloge ponekad su znale da otvore vrata njene nutrine. U liku Simke iz serije Koreni, glumica je, gotovo nesvesno, prenela deo svoje emocionalne stvarnosti – svu bol, strahove i majčinsku želju. „Simka je jedinstvena i slojevita žena, nevjerojatno snažna. Njena misija da spreči gašenje porodične loze duboko me je dotakla“, rekla je Sloboda u jednom intervjuu.
- Uloga Simke bila je više od još jednog umetničkog angažmana – postala je svojevrsni most između glumice i njenog životnog iskustva. Kroz nju je progovorila bol zbog odlaganja majčinstva, ali i zahvalnost zbog dobijene prilike.
Blizanačka trudnoća, ona o kojoj je ranije samo tiho maštala, zahtevala je celokupnu Snagovu pažnju i žrtvu. Kada je saznala da je trudna, ozbiljni zdravstveni izazovi naterali su je da obustavi sve angažmane. Bez premišljanja, Sloboda je prigrlila mirovanje – kao stanje uma i srca. „Želela sam blizance, ali kad se želja ostvarila, nisam mogla verovati“, priznala je ona kasnije. Njena unutrašnja borba stale je pred mirom, nadom i verom – po drugi put u njenom životu.
- Prema pisanju magazina Kurir Stil, priča o lozi s Hilandara dobila je pažnju javnosti onog trenutka kada je porodični prijatelj Slobode i Vojina u televizijskom programu otkrio ove detalje. Kurir je preneo da je u pitanju loza Svetog Simeona Mirotočivog, koja se decenijama širi među vernicima, uz priče o njenim čudesnim dejstvima u slučajevima dugogodišnje borbe za roditeljstvo.
- Portal Glossy takođe je pisao o Slobodi Mićalović, ističući da je glumica bliznakinje dobila posle godina strpljivog čekanja i tihe borbe. Kako je Glossy naveo, iako je njena profesionalna karijera bila ispunjena ulogama snažnih žena, malo ko je znao da je i sama u stvarnom životu nalazila snagu u verovanju da će joj se majčinska želja jednog dana ispuniti.
Informativni portal Blic Žena osvrnuo se na simboliku majčinstva u liku Simke, koji je Sloboda tumačila u seriji Koreni. U tekstu se navodi kako je glumica uspela da spoji lične emocije s umetničkim zadatkom i da je na taj način stvorila lik koji ostaje kao spona između njenog stvarnog i umetničkog sveta.
- Nakon rođenja Vere i Mile, bračni i porodični život Slobode i Vojina nije zaustavio njihovo profesionalno delovanje, ali su prioriteti postali jasni – porodična harmonija i vaspitanje devojčica, koje su već u ranoj mladosti povukle kreativnost svojih roditelja. Njihov dom danas odiše toplinom, mirisima dečjeg smeha i uzajamnim poštovanjem. Sloboda sa nežnošću priznaje da ju je uloga majke oblikovala više nego ijedna druga uloga.
Njihova priča pokazuje da snaga ne leži samo u upornosti, već i u spremnosti da se otvore srca za ono što je izvan kontrole – za čuda koja dolaze kada se čovek najmanje nada. Sloboda i Vojin ostaju svedočanstvo koliko je ljubav veća kada je dotakne vera.
Njihov put nije bio lagan, ali je bio njihov – autentičan, emotivan i isprepleten nitima koje spajaju ono nevidljivo sa onim opipljivim. Svi koji se bore za ostvarenje roditeljstva u ovoj priči mogu pronaći nadu, jer ona šalje poruku: ponekad je sve što imamo – vera u nemoguće.
