U današnjem članku govorićemo o jednoj nesvakidašnjoj, ali istinski inspirativnoj priči koja dolazi iz Bosne i Hercegovine. To je priča o porodici Zvekić, u kojoj su se dve rođene sestre udale za dva rođena brata i više od tri decenije žive pod istim krovom.
- U vremenu kada se često čuje da brakovi kratko traju, da ljudi lako odustaju i da zajednice pucaju posle samo nekoliko meseci, primer Zvekića vraća veru u to da su ljubav, zajedništvo i porodične vrednosti i dalje najjača snaga koja može da održi kuću na okupu.
U njihovoj priči nema glamura, luksuznih putovanja ili karijere po svaku cenu. Umesto toga, postoji jednostavan život na selu, rad sa ovcama i beskrajna posvećenost porodici. Upravo ta skromnost i čvrsta povezanost među njima postali su razlog zbog kojeg su toliko godina zajedno i zbog čega njihova priča izaziva divljenje gde god se čuje.
Sve je počelo pre 34 godine, kada se starija sestra Bosanka udala za jednog od braće Zvekić. Napustila je svoj dotadašnji život i preselila se u novu kuću, na selo, među ovce i njive. Danas sa osmehom priznaje da se nikada nije pokajala i da taj posao i način života ne bi menjala ni za šta na svetu. Smatra da je bavljenje ovcama posao od kojeg se može živeti dostojanstveno i mirno, jer si sam svoj gazda i imaš slobodu koja se teško nalazi u gradskom životu.
Njena mlađa sestra, ubrzo nakon toga, takođe je pronašla ljubav u istoj porodici, udavši se za drugog brata. Tako su nastala dva braka u istoj kući, a ono što bi za mnoge predstavljalo izazov i potencijalni razlog za sukobe, u njihovom slučaju postalo je izvor snage i sloge.
- Zajednički život nikada im nije teško padao. Oni imaju jedan novčanik, rade zajedno, donose odluke u dogovoru i nikada nisu dozvolili da se među njima pojavi zavist ili sujeta. Starija sestra Mirsada u šali govori da se ponekad posvađaju, nekad ona povisi ton, nekad mlađa, ali nikada ne ostaju ljute dugo. Ipak, naglašava da ono što je zajedničko – a to su ovce i zemlja – smatraju svojim pravim bogatstvom. „To je naša plata, naša firma“, objašnjava.
Njena mlađa sestra dodaje da u njihovoj kući važi pravilo da što ima jedna, ima i druga, a što nemaju, nema nijedna. Na taj način su izgradile odnos u kojem nema prostora za ljubomoru, već samo za međusobnu podršku i poverenje.
- Što se tiče muževa, njih dvojica često sa osmehom govore da se nikada nisu posvađali. Veruju da je razlog tome upravo činjenica da su badže – odnosno pašenosi – i da ta posebna veza drži zajednicu na okupu. Ističu da je u današnjem vremenu teško pronaći porodice u kojima čak i rođena braća ostaju u dobrim odnosima, a oni, iako žive toliko blisko, uvek nalaze način da se slože.
Otac i muž u porodici, kako naglašavaju, ima posebno važnu ulogu – on mora biti stub kuće, onaj koji balansira između žene, dece i roditelja. Upravo kroz tu odgovornost naučili su da vrednuju rad i da budu zahvalni na onome što imaju. Njihov život možda deluje jednostavno, ali upravo u toj jednostavnosti leži njihova sreća.
Decenijama su zajedno, kroz sve uspone i padove. Delili su radost i tugu, proslavljali rođenja i oplakivali gubitke, ali nikada nisu posumnjali da je zajedništvo ono što ih drži. Njihov primer pokazuje da sloga zaista gradi kuću, dok nesloga može razoriti i najčvršće temelje.
Danas, u vremenu kada ljudi često biraju brzinu, karijeru i površne odnose, priča porodice Zvekić zvuči gotovo nestvarno. Njihov život s ovcama, zajednički rad i međusobno poštovanje podsećaju nas na vrednosti koje polako nestaju iz savremenog društva. Oni su dokaz da ljubav ne znači samo romantična osećanja, već i svakodnevnu posvećenost, spremnost na kompromis i snagu da se ostane zajedno uprkos svemu.
Ova priča nas podseća da porodica nije samo reč, već živi organizam koji se gradi i neguje svakog dana. Kada se ljudi odluče da stave ljubav i slogu ispred sujete i sebičnosti, tada ni godine, ni problemi, ni izazovi ne mogu razdvojiti ono što je iskreno i snažno.
I zato, dok mnogi brakovi danas pucaju na prvim preprekama, Zvekići pokazuju da je moguće drugačije. Njihova zajednica traje više od 30 godina, a snaga kojom se podržavaju i dan-danas izaziva divljenje. Oni su dokaz da sreća nije u bogatstvu, već u jednostavnom životu, radu i međusobnoj ljubavi.
