U ovom članku osvrćemo se na par navika iz vremena Jugoslavije koje su nekada bile normalne, a danas više nisu praktične niti poželjne. U nastavku saznajte koje promene je važno uvesti u ovom modernom vremenu…
Ishrana u periodu stare Jugoslavije bila je jednostavna, hranljiva i bazirana na lokalnim, svežim sastojcima. Mnogi se sećaju tih dana kada su obroci bili redovni i obuhvatali tradicionalna jela kao što su boranija, grašak sa svinjetinom, ili kuvani kupus. Ljudi su uživali u tome što su mogli da jedu kvalitetnu hranu koja je bila minimalno prerađena i koja je pružala potrebnu energiju za rad. I dok je to bilo vreme u kojem su obroci doprinosili zdravoj telesnoj težini, danas shvatamo da postoji nekoliko navika iz tog perioda koje više nisu u skladu sa savremenim principima zdrave ishrane.
- Jedna od tih navika koja je duboko ukorenjena u našoj tradiciji, a koja danas može negativno uticati na naše zdravlje, jeste beskrajno ispijanje kafe. Dok su naši preci uživali u šoljici kafe nakon što bi obavili kućne poslove, današnji način života često nas tera da kafu pijemo “u prolazu”, kao brzi način da se razbudimo ili čak kao zamenu za vodu.
Prema Blicu, iako je kafa bogata antioksidansima, prekomerno konzumiranje može dovesti do dehidracije, anksioznosti, pa čak i nesanice. Ako uz kafu često pojedemo i nešto slatko, to može brzo dovesti do povećanja telesne mase i ugroziti zdravlje, naročito u kombinaciji sa stresom.
- Još jedna navika koja je postala gotovo nezamisliva u savremenom društvu, ali je bila vrlo česta u Jugoslaviji, jeste jelo hleba uz svaki obrok. Bilo je potpuno normalno jesti hleb uz sve – od supe do pirinča ili pire krompira. Žena objašnjava da je hleb tada bio osnovni izvor energije, ali u savremenom društvu, kada imamo pristup raznovrsnoj hrani, hleb više nije nužno potreban uz svaki obrok.
Preporučuje se da hleb, ako ga jedemo, bude integralni ili proteinski, a ne beli hleb, jer je bogatiji vlaknima i korisniji za zdravlje. Prekomerno konzumiranje hleba može dovesti do prekomernog unosa kalorija i povećanja telesne težine.
Takođe, u prošlim vremenima, mnogi su bili naučeni da pojedu svaku mrvicu s tanjira, iako su već bili siti. Ova navika je imala duboko ukorenjenu vrednost u našem društvu i smatrana je znakom poštovanja prema osobi koja je pripremila obrok. Telegraf piše da je ovo često dovodilo do prejedanja i problema sa težinom, jer se često jelo više nego što je stvarno bilo potrebno. Danas je važno shvatiti da nije potrebno da pojedemo sve što je na tanjiru, i da bi trebalo da jedemo samo onoliko koliko nam zaista treba, posebno kada jedemo sami.
- U Jugoslaviji je bilo uobičajeno imati obrok sa mnogo različitih jela, što je predstavljalo bogatstvo i raznovrsnost hrane. Dnevni obrok mogao je da se sastoji od nekoliko vrsta supa, salata, glavnog jela i raznih dezerta. Međutim, danas znamo da previše jela u jednom obroku može biti previše za telo.
Prema stručnjacima, jedan obrok treba da bude umeren, sa jednim glavnim jelom, povrćem i manjim porcijama, kako bi se omogućio lakši probavni proces i uravnotežena ishrana. Blic savetuje da obroci budu što jednostavniji i uravnoteženiji, jer previše hrane može opteretiti probavni sistem i povećati rizik od hroničnih bolesti.
Sve ove navike koje su bile deo svakodnevnog života u Jugoslaviji imale su dobre strane, kao što je bogata ishrana, ali i negativne posledice po zdravlje u savremenom društvu. Da bi se izbegli problemi sa težinom, probavom i zdravljem, potrebno je da preispitamo ove stare navike i prilagodimo ih savremenim principima zdrave ishrane. Zdravlje je umerenost, a ključ za dug život je uravnotežena ishrana, bez previše kafe, hleba ili prejedanja.
