Danas Vam otkrivamo kojih je to 8 tipova ljudi koji nikada ne bi trebali biti Vaši bliski prijatelji, jer postoji velika vjerovatnoća da će Vas prije ili kasnije razočarati. U nastavku saznajte kojih osobina treba da budete svjesni kako biste sačuvali svoje emocionalno zdravlje i kvalitetne odnose…
Ljudska potreba za povezivanjem duboko je utkana u našu biologiju, ali savremena psihologija sve glasnije upozorava da kvantitet društvenih kontakata nikada ne sme biti važniji od njihovog kvaliteta. Način na koji gradimo odnose sa ljudima u svojoj neposrednoj blizini direktno oblikuje našu unutrašnju stabilnost, nivo samopouzdanja i opšti osećaj sigurnosti u svetu koji nas okružuje.
- Prema dubokim istraživanjima koja sprovodi Brené Brown, istinska bliskost ne može opstati bez čvrstih stubova poverenja, uzajamne odgovornosti i spremnosti na ranjivost. Kada ti temelji izostanu, ono što nazivamo prijateljstvom prestaje da bude utočište i pretvara se u tihi izvor hroničnog stresa koji crpi našu emocionalnu energiju. Kako piše Blic, stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da nije svaka osoba koja nam se osmehuje nužno i osoba kojoj treba poveriti svoje najdublje misli, jer neka prijateljstva zapravo mogu biti toksična maska za različite oblike manipulacije.
Jedan od najčešćih, a ujedno i najbolnijih obrazaca u međuljudskim odnosima jeste pojava osoba koje se javljaju isključivo u trenucima kada im je potrebna određena korist. Možda se poznajete decenijama, možda delite uspomene iz detinjstva, ali ako se komunikacija svede na jednostrano traženje usluga – bilo da je reč o čuvanju dece, pozajmicama ili posredovanju u poslu – to je jasan signal za uzbunu.
- Prijateljstvo bi po definiciji trebalo da bude dvosmerna ulica u kojoj energija slobodno teče u oba smera. Ako jedna strana uvek daje, a druga se pojavljuje samo kao pasivni primalac koji nestaje čim dobije šta je želeo, reč je o klasičnom iskorišćavanju koje narušava dostojanstvo onoga ko nesebično pomaže. Lojalnost u takvim odnosima je samo privid, a emocionalna investicija jedne strane ostaje bez ikakvog pokrića.
Slično tome, postoje i takozvane “prijateljice dobrih vremena”, one osobe koje su prve u redu kada treba nazdraviti, planirati letovanja ili se smejati uz kafu. One su zabavne, harizmatične i daju privid savršene bliskosti sve dok život teče glatko. Međutim, čim se na horizontu pojave prvi oblaci u vidu bolesti, finansijskog kraha ili gubitka voljene osobe, ove osobe se prosto “istope”. Dnevni avaz ističe da se prava vrednost i snaga ljudskog karaktera najbolje mere upravo u trenucima najvećih kriza, kada su nam podrška i prisustvo drugog ljudskog bića najpotrebniji. Osoba koja beži od tuđeg bola ili neprijatnih situacija zapravo pokazuje nedostatak empatije i nesposobnost za istinsku bliskost. Takvi odnosi su površni i, iako mogu pružiti privremenu zabavu, ostavljaju duboku prazninu kada nastupe teška vremena.
Treći tip problematičnog odnosa vezuje se za ljude koji su majstori velikih obećanja, ali bez ikakvog pokrića u stvarnosti. Njihov entuzijazam je zarazan, njihove reči su uvek ohrabrujuće i pune obećanja o pomoći, ali kada dođe trenutak da se ta obećanja sprovedu u delo, oni postaju neuhvatljivi. Ovakvo ponašanje je možda i štetnije od potpunog ignorisanja, jer stvara lažni osećaj sigurnosti i oslonca na koji se osoba osloni, samo da bi na kraju ostala potpuno sama. Prazna obećanja sistematski ruše poverenje brže nego bilo kakvo otvoreno odbijanje, jer u sebi nose element izdaje očekivanja. Stabilnost odnosa zavisi od doslednosti, a ako ona izostane, prijateljstvo gubi svoju osnovnu svrhu – da bude sigurna luka.
- Postoji i kategorija ljudi koji prijateljstvo doživljavaju kao poligon za ispoljavanje sopstvene nadmoći. To su osobe koje se postavljaju kao vrhovni moralni sudije, kritikujući vaše životne izbore, od vaspitanja dece i karijere, pa sve do materijalnih poseda poput automobila ili stila odevanja. Njihov cilj nije da vam pomognu da budete bolji, već da se kroz suptilno ili otvoreno omalovažavanje vašeg truda osećaju superiorno. Takva dinamika polako ali sigurno nagriza vaše samopouzdanje, čineći da se u prisustvu “prijatelja” osećate manje vredno. Prijateljstvo ne bi smelo da bude arena za nadmetanje niti hijerarhijski odnos u kojem neko uvek mora biti iznad onog drugog.
Još jedan važan aspekt koji psiholozi naglašavaju jeste odnos prema tuđoj realnosti, naročito onoj materijalnoj. Postoje osobe koje svesno ili nesvesno ignorišu finansijske mogućnosti svojih prijatelja, insistirajući na luksuznim mestima ili nefer podeli troškova. Takav nedostatak osnovne empatije i takta može dovesti do neprijatnih situacija i osećaja izolovanosti. Pravo prijateljstvo podrazumeva uvažavanje granica drugoga, bez obzira na to o kakvim se granicama radi. Ako neko uporno ignoriše vašu finansijsku situaciju radi sopstvenog komfora, to pokazuje visok nivo egocentrizma koji je nespojiv sa zdravom bliskošću.
Posebno su opasni oni koji manipulišu istinom kako bi se prilagodili situaciji ili izbegli odgovornost. Kada stvari ne idu po njihovom planu, “izvrtači istine” menjaju verzije događaja, prećutkuju ključne detalje ili vas čak predstavljaju u lošem svetlu pred drugima. Ovakve manipulacije stvaraju konflikte unutar šireg kruga prijatelja i ozbiljno narušavaju vašu reputaciju. Večernje novosti u svojim analizama međuljudskih odnosa često ukazuju na to da je poverenje temelj bez kojeg nijedna struktura ne može opstati, a osoba koja se služi lažima zapravo minira samu srž prijateljstva. Bez istine, svaka interakcija postaje naporna i prožeta sumnjom, što dugoročno vodi ka potpunom otuđenju.
- Neki ljudi prijateljstvo koriste i kao binu za dokazivanje sopstvene atraktivnosti ili važnosti pred drugima, često gazeći preko lojalnosti. To se najbolje vidi kod osoba koje u društvu suprotnog pola menjaju svoje ponašanje, postaju takmičarski nastrojene ili vas svesno stavljaju u drugi plan kako bi one zablistale. Takva potreba za validacijom kroz tuđu pažnju, na račun prijateljske solidarnosti, znak je duboke nesigurnosti ali i nedostatka poštovanja prema samom odnosu. Prijateljstvo bi trebalo da bude zona u kojoj se niko ne oseća ugroženo ili zamenjeno radi trenutnog hira ili flerta.
Konačno, najperfidniji oblik emocionalne manipulacije u prijateljstvu jeste gaslajting. To su trenuci kada vam neko stalno govori da preuveličavate, da ste previše osetljivi ili da se stvari nisu desile onako kako ih se vi sećate. Ovakvo potkopavanje sopstvene percepcije realnosti može imati katastrofalne posledice po mentalno zdravlje. Prijatelj treba da bude neko ko uvažava vaša osećanja, čak i ako ih ne deli, a ne neko ko vas tera da sumnjate u sopstveni razum. Postavljanje čvrstih granica prema ovakvim osobama nije čin agresije, već čin samopoštovanja i zaštite sopstvenog mira. Na kraju, zrelost se ogleda u hrabrosti da prepoznamo koga treba čuvati uz sebe, a od koga se dostojanstveno udaljiti kako bismo sačuvali svoju unutrašnju ravnotežu.
