U ovom članku Vam donosimo objašnjenja psihologa o osobinama koje mogu značajno skratiti životni vek. U nastavku otkrijte šta bi trebalo menjati na vreme, a šta negovati kako biste živeli duže i kvalitetnije…
Novo istraživanje sprovedeno u Irskoj ukazuje na to da određene osobine ličnosti mogu značajno povećati, ali i smanjiti rizik od prerane smrti. Ova studija, koja se temelji na podacima prikupljenim tokom decenija o više od 570.000 ljudi sa četiri kontinenta, sugeriše da nisu samo fizički faktori kao što su ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje štetnih navika ti koji utiču na dužinu života. Blic piše da se osobine poput anksioznosti, organizovanosti i društvenosti mogu imati ključnu ulogu u određivanju životnog veka. Istraživači su otkrili da se ti faktori, kada su u kombinaciji sa drugim elementima, mogu dramatično odraziti na zdravlje i dugovečnost, što je važno za sve one koji žele da produže svoj životni vek.
- Ljudska civilizacija je, još od svojih početaka, bila fascinirana idejom dugovečnosti. Ova potraga za večnim životom nije prestala do današnjih dana, iako je večni život za sada samo fantazija. Ipak, kako napominju stručnjaci, uslovi života su se znatno poboljšali, što je doprinelo povećanju životnog veka. Na primer, ljudi koji su rođeni 2016. godine mogu očekivati da će živeti sedam godina duže od onih koji su rođeni pre tri decenije.
Ovi podaci jasno pokazuju napredak koji je postignut zahvaljujući naporima u oblasti medicine, ishrane i opštih životnih uslova. Politika piše da bi se, s obzirom na ove činjenice, trebalo posvetiti i drugim aspektima života koji utiču na dužinu našeg života, a koji se tiču ličnih osobina i mentalnog zdravlja.
- Istraživanje je obuhvatilo više od 43.000 smrtnih slučajeva i pokazalo da su određene osobine ličnosti ključne za predviđanje životnog veka. Prema podacima, neuroticizam je bio jedan od najvažnijih faktora koji utiču na dužinu života. Ova osobina, koja podrazumeva sklonost doživljavanju negativnih emocija poput anksioznosti, straha, tuga, ljutnje, brige, kao i emocionalnu nestabilnost, ima veliki uticaj na zdravlje.
Ljudi sa visokim nivoom neuroticizma, posebno mlađe odrasle osobe, imali su mnogo veći rizik od prerane smrti. Jutarnji list objašnjava da dugotrajni stres, koji je karakterističan za osobe sa visokim neuroticizmom, može postepeno iscrpeti telo i negativno uticati na zdravlje. Istraživači su zaključili da je teško upravljanje emocijama, posebno stresom, povezano sa većim rizikom od bolesti i smanjenjem životne dobi.
S druge strane, studija je otkrila da su osobe sa višim rezultatima u savesnosti – osobini koja uključuje organizovanost, disciplinu i orijentaciju ka ciljevima – imale manji rizik od smrti. Osobe koje su bile ekstrovertne i društvene, koje su lako uspostavljale i održavale odnose sa drugima, takođe su imale duži životni vek. 24sata piše da su te osobine povezane sa većom mentalnom stabilnošću i smanjenim nivoima stresa, što doprinosi zdravlju i dugovečnosti. Ove osobe su, čini se, bolje u stanju da se nose sa životnim izazovima, što im omogućava da se zaštite od fizičkog i emocionalnog iscrpljenja koje može dovesti do ranije smrti.
- Dok se ovi rezultati odnose na neke od najvažnijih osobina koje utiču na dužinu života, istraživači su ustanovili da druge osobine, poput otvorenosti, koja se odnosi na radoznalost i kreativnost, nisu pokazale jaku vezu sa smanjenjem rizika od smrtnosti. Iako se otvorenost smatra pozitivnom osobinom, u kontekstu predviđanja dužine života, njeni efekti nisu bili toliko izraženi.
Takođe, nije uočen značajan uticaj na životni vek u vezi sa osobinama kao što su sklonost ka saradnji i poverenju. Večernji list izveštava da ovo istraživanje jasno pokazuje da osobine ličnosti kao što su neuroticizam, organizovanost i društvenost mogu imati dalekosežan uticaj na naš “rok trajanja”. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na unutrašnje aspekte života, koji imaju snažan uticaj na naše zdravlje i dugovečnost.
Kako navodi autorka studije, Mer Makgihan, docentkinja psihologije na Univerzitetu u Limeriku, „rizik od smrti je relativan, a ne apsolutan“, što znači da je životni vek podložan različitim faktorima, uključujući i osobine ličnosti.
- Blicprenosi njene reči da ličnost može biti ključni pokretač zdravlja i dugovečnosti, gotovo jednako važan kao i faktori poput prihoda, obrazovanja i društvenog statusa. To pokazuje da, osim spoljašnjih faktora, i unutrašnji faktori – način na koji se nosimo sa emocijama, naš nivo stresa i sposobnost da ostvarimo ciljeve – igraju ključnu ulogu u određivanju kako će se razvijati naše zdravlje tokom života.
U zaključku, najnovije istraživanje donosi značajan uvid u to kako određene osobine ličnosti mogu oblikovati naš životni vek. Osobe koje su organizovane, društvene i emocionalno stabilne imaju mnogo veće šanse da uživaju u dužem i zdravijem životu. S druge strane, visok nivo neuroticizma, koji se povezuje sa višim nivoima stresa i negativnih emocija, može povećati rizik od prerane smrti. Politika ističe da je za dugovečnost važno negovati unutrašnje kvalitete i raditi na smanjenju stresa, što se često zanemaruje u tradicionalnim pristupima zdravlju.
