U ovom članku vam donosimo priču o jednoj ženi koja je odlučila da spremi francusku za čitavu porodicu, ali način na koji je to uradila sve je iznenadio. U nastavku saznajte šta je tačni uradila i kakva je reakcija bila ostalih ukućana kada su to videli…
Postoje situacije u kojima je, zarad sopstvenog mira, najbolje ne ulaziti previše duboko u detalje o tome kako je nešto pripremljeno. Posebno kada ste gost. Hrana može izgledati ukusno, mirisati primamljivo i biti poslužena sa najboljom namerom, ali ponekad je upravo to dovoljno. Jer u trenutku kada saznate previše, apetit lako može da nestane. Zato mnogi ljudi svesno biraju da ostanu u prijatnom neznanju, barem dok obrok traje, jer je alternativa često odlazak kući praznog stomaka i sa neprijatnim osećajem.
- Navike u pripremi hrane značajno se razlikuju od domaćinstva do domaćinstva. Ono što je u jednoj kući sasvim normalno, u drugoj bi izazvalo podignutu obrvu ili otvoreno negodovanje. Neko ima stroga higijenska pravila, posebne daske za sečenje, rukavice i dezinfekciona sredstva, dok drugi veruju da „ništa neće biti“ ako se ponešto uradi na brzinu ili van uobičajenih standarda. Većina gostiju to nikada ni ne primeti, jer nisu prisutni u kuhinji tokom pripreme, a krajnji rezultat je često sasvim prihvatljiv, pa čak i ukusan.
Upravo zbog toga postoje ljudi koji izbegavaju da jedu u gostima ili to čine sa velikom rezervom. Neki će radije pojesti nešto pre dolaska, drugi će se zadržati samo na kolačima ili grickalicama, a ima i onih koji sa sobom ponesu hranu „za domaćina“, ali se na kraju ispostavi da je upravo oni i pojedu. Takvo ponašanje nije ni novo ni neobično. Ljudi ga često pravdaju osetljivim stomakom, posebnim režimom ishrane ili jednostavno time da nisu gladni. U stvarnosti, razlozi su često mnogo prizemniji. Zanimljivo je da bi većina tih istih ljudi, da nikada nije videla način na koji je neko jelo pripremljeno, bez problema pojela porciju i čak tražila još. Psihološki efekat saznanja često ima veći uticaj od samog ukusa ili kvaliteta hrane. Jednom kada se u glavi pojavi slika nečega što odstupa od naših očekivanja, teško ju je izbrisati, čak i ako objektivno nema razloga za brigu.
- Ovakve situacije posebno dolaze do izražaja tokom praznika. Blagdani su vreme kada se obilazi porodica, prijatelji i rodbina, kada se stolovi pune do ivica, a porcije su obilnije nego inače. Na ovim prostorima postoji nepisano pravilo da se u goste ne dolazi praznih ruku. Bez obzira na to da li domaćin već sprema bogatu trpezu, pristojnost nalaže da se ponese barem neki kolač, piće ili sitnica kao znak pažnje. Istovremeno, poznato je i da se tokom prazničnih obroka retko štedi. Hrane uvek ima „za vojsku“, kako se to često kaže.
U takvom okruženju dešavaju se i najrazličitije improvizacije u kuhinji. Kada se sprema za veliki broj ljudi, domaćice i domaćini snalaze se kako znaju i umeju. Velike šerpe, posude i vanglice postaju zlata vredne, a ako ih nema dovoljno, koristi se ono što je pri ruci. Upravo tu dolazimo do jedne scene koja je nedavno izazvala salve smeha širom regiona.
Jedna domaćica, rešena da ugosti porodicu i prijatelje kako dolikuje, odlučila je da pripremi francusku salatu. To je jelo koje se na ovim prostorima gotovo podrazumeva za praznike i veća okupljanja. Bez nje mnogi ne mogu ni da zamisle svečanu trpezu. Kombinacija povrća, majoneza i dodataka čini je zasitnom, a gosti joj se uvek vraćaju po još jednu porciju. Znajući koliko je popularna, domaćica je rešila da je napravi u velikoj količini. Međutim, kako to često biva, ispostavilo se da nijedna od posuda u kući nije dovoljno velika za količinu salate koju je planirala. Umesto da smanji meru ili odustane od ideje, pokazala je ono što mnogi nazivaju čistom balkanskom snalažljivošću. Posegla je za najvećom „posudom“ koju je imala na raspolaganju – starom kantom od boje za zidove.
- Naravno, kanta je prethodno oprana, ali sama činjenica da se u njoj nekada nalazila boja bila je dovoljna da scena postane viralna. Kada je fotografija završila na društvenim mrežama, reakcije su bile burne i podeljene. Jedni su se zgražavali, drugi su se smejali, a treći su branili domaćicu, ističući da je snalažljivost često pitanje potrebe, a ne nemara. Mnogi su u komentarima priznali da su i sami prisustvovali sličnim situacijama ili da su u svojim domovima koristili neobične predmete kao improvizovane posude. Neko je pominjao lavor, neko plastične kante, neko čak i korita, uz obaveznu napomenu da su sve bile temeljno oprane. Za neke je to deo tradicije i duha, za druge neprihvatljivo odstupanje od osnovnih pravila higijene.
Zanimljivo je koliko ovakvi prizori zapravo govore o mentalitetu i kulturi jednog podneblja. S jedne strane postoji želja da se ugosti što više ljudi i da niko ne ode gladan, a s druge spremnost da se improvizuje kako bi se taj cilj ostvario. U tim situacijama, estetika i forma često padaju u drugi plan, dok je suština u količini, ukusu i zajedništvu. Fotografija francuske salate u kanti za boju brzo se proširila internetom i nasmejala mnoge upravo zbog te iskrene, pomalo sirove, ali prepoznatljive snalažljivosti. Ljudi su u tome prepoznali svoje majke, bake, tetke ili komšinice, koje bi bez mnogo razmišljanja posegnule za nečim sličnim ako je to značilo da će svi imati dovoljno hrane.
- Naravno, cela priča je istovremeno i podsetnik za goste da ponekad nije loše ostati u neznanju. Da nismo videli fotografiju, većina bi verovatno bez problema uživala u salati, hvaleći domaćicu i tražeći recept. Ovako, sama ideja o kanti za boju kod nekih izaziva nelagodu, iako objektivno možda nema nikakvog realnog razloga za strah.
Na kraju, ovakve priče služe i kao blago upozorenje, ali i kao izvor humora. One pokazuju da savršenstvo u kuhinji nije uvek moguće, niti neophodno, i da se ljudi često snalaze kako znaju. Gosti, s druge strane, uče da je ponekad bolje ne postavljati previše pitanja, barem dok traje obrok. Jer u suprotnom, rizikujete da ostanete gladni, a da propustite i dobru priču kojom ćete se kasnije smejati.
