U ovom članku donosimo priču žene koja je odlučila da se osveti svom sinu koji je godinama zanemarivao svoju majku. U nastavku ovog članka saznajte šta mu je ostavila u nasledstvo i kako je njegova reakcija bila potpuno neočekivana…
U selu su svi znali za babu Glašu i njenog sina, ali niko nikada nije video njega. Žena je pričala kako on živi u inostranstvu i, iako se ne pojavljuje, svakog meseca šalje novac na njenu karticu. Naravno, svi su verovali da je to samo priča koju je sama smislila. Baba Glaša je živela veoma siromašno, što je bilo očigledno i svima u selu, ali, kao i mnogi naši penzioneri, nije se žalila na život. Imala je jednostavnu filozofiju: “Kada hleb imaš na stolu, nema potrebe da se žališ.”
- Nikada nije tražila pomoć, sve je radila sama – od čišćenja male kuće do održavanja vrta i nekoliko kokošaka koje je imala. Međutim, sa navršenih 80 godina, njeno zdravlje počelo je da opada. Iako je prvo odbijala pomoć, selo je odlučilo da ne može da je ostavi bez podrške i poslalo joj socijalnog radnika, mladu devojku po imenu Ana.
U početku je baba Glaša bila sramžljiva, izbegavala je Anine poglede, a i kada joj je devojka donela vodu ili čistila, starica je ostajala tiha, sa očima koje su skrivale sve emocije. Ali, kako su dani prolazili, starica je shvatila da je Ana jedina osoba koja je spremna da je podrži. Kada joj je Ana donela obrok, starica se ponekad rasplakala jer nije jela ništa tako ukusno već dugo.
- Na kraju su postale prijateljice. Ana je postala deo njenog života, a Glašira je svaki put s nestrpljenjem čekala njen dolazak. U zimskim večerima, koje su postajale duge i tihe, Glašira je povremeno zamolila Anu da ostane malo duže, a ona nikada nije odbijala. U tihim trenucima, starica je postajala vrlo zanimljiv sagovornik. Iako se činilo da je previše zatvorena u svoju tišinu, zapravo je bila bogata pričama i uspomenama.
Jednog dana, dok je Glašira ponovo pričala o svom sinu, Ana je radoznalo pitala gde je on sada. Starica je oklijevala, a potom je odgovorila da ne zna tačnu adresu. Tada je Ana predložila da pokušaju da ga pronađu putem društvenih mreža, što je staricu zateklo. Za nju je to bila potpuna novina, jer nije verovala da bi tako nešto bilo moguće, ali ipak je pristala.
Ana je uzela telefon i brzo pronašla Serjožu, sina Glašire, na Instagramu. Njegova stranica bila je puna fotografija luksuznog života: skupi automobili, odmor na egzotičnim destinacijama, bogatstvo koje je jasno bilo vidljivo iz svakog posta. Kada je Ana pokazala starici slike njenog sina, ona je odmah prepoznala prsten koji je nosio, jer je bio identičan onom koji je ona nosila ceo život. U tom trenutku, Glašira je počela da plače.
- “Moji Serjoža! Moj omiljeni sin!” – prošaptala je, a zatim je pogledala slike na telefonu dok je Ana pomno pratila svaku njenu reakciju. Međutim, Glaširino lice je iznenada postalo sumnjičavo. “Anuška,” rekla je, “zar je on toliko bogat? Ovo je njegova kuća i auto? Da li je to zaista sve njegovo?”
Ana joj je odgovorila da izgleda da jeste, jer je sve bilo javno prikazano na njegovoj stranici. Starica je dugo ćutala, a onda je rekla nešto što je u Ana ostavila dubok utisak. “Znaš, Anuška, bilo mi je loše kad sam mislila da moj Serjoža negde luta i ne može da dođe do mene. Ali sada, kada znam da je sve ovo njegovo, nije mi više loše… zapravo, svet mi je srušen. Nije mi potreban sin.”
To je bio trenutak koji je Ana kasnije dugo razmišljala. Nikada nije pomislila da bi Glašira mogla tako reagovati. Međutim, to je bilo samo početak onoga što će uslediti. Kroz nekoliko meseci, Glašira je postala još slabija. Nakon što je je zamolila Anu da je odveze kod notara, odlučila je da napiše testament. Kuća koju je imala nije bila velika, ali bila je dobro održavana, a vrt je imao deset ari. Želela je da osigura da njeno nasledstvo ide u prave ruke, čak iako je znala da to verovatno neće biti njen sin.
- Ispostavilo se da je njeno nasledstvo postalo prava drama. Kada je Glašira preminula, Ana je obavestila Serjožu putem društvenih mreža. Rekla mu je da postoji neko nasledstvo u vezi sa njim, ali nije bilo reakcije sve dok nije prošlo više od dva nedelje. Serjoža se pojavio, potpuno sređen, vozeći skup automobil. Procenio je kuću, pregledao je sve što je imalo neku vrednost i odlučio da će to koristiti kao vikendicu. Međutim, dan kasnije, neko je uporno pokucao na vrata Aninog stana. Na pragu je stajao Serjoža, mašući nekim papirom. Ispostavilo se da je starica, verovatno iz šale, prenela svoje domaćinstvo Anu. Nije to bila bogata imovina, samo mali vrt sa nekoliko kokošaka i kokošinjac. Serjoža je, sa puno ljutnje, došao da je optuži za prevaru.
Tako je u selu još dugo trajala priča o nasledstvu Glašire. Ljudi su se smeštali na strane, neki su verovali da je starica jednostavno želela da se osveti svom sinu koji je zapostavio, dok su drugi smatrali da je to bio njen način da ostavi nešto vredno iza sebe. Bez obzira na sve, svi su se slagali u jednom: baba Glaša je, na svoj način, uspela da se osveti.
