U ovom članku donosimo dirljivu priču majke iz Novog Pazara koja je nakon punih 40 godina pronašla svog sina. U nastavku saznajte kako je izgledao njihov prvi susret zabeležen kamerom i reči koje su rasplakale region…
Četrdeset godina tuge, tišine i neprestanog pitanja koje nikada nije imalo odgovor stalo je u jedan zagrljaj. Nakon decenija neizvesnosti, Mejrema Karišik iz Novog Pazara dočekala je trenutak za koji je verovala da se možda nikada neće dogoditi – upoznala je svog sina Faruka, dete koje joj je oduzeto ubrzo nakon rođenja i koje do tog dana nikada nije imala priliku da vidi, dodirne ili nazove svojim. Kako ekskluzivno otkriva „Blic“, Mejrema je više od četiri decenije živela sa istim snom – da je njen sin živ i da će ga jednog dana pronaći, uprkos svim preprekama i ćutanju koje ju je okruživalo.
- Njihov susret dogodio se u selu Trnava, daleko od gradske vreve, ali duboko urezan u sećanje svih koji su tom trenutku prisustvovali. Mejrema je tog dana stajala sa rukama koje su drhtale i pogledom punim neverice, dok je Faruk, danas zreo čovek, prilazio ženi čije je lice nosio u sebi čitavog života, iako je nikada ranije nije upoznao. Taj zagrljaj bio je više od susreta majke i sina – bio je simbol povratka identiteta, istine i izgubljenog vremena.
Priča o Mejremi prvi put je dospela u javnost pre nešto više od dva meseca, kada je objavljena reportaža o njenoj dugogodišnjoj potrazi za detetom. Tada je otvoreno ispričala kako joj je sin oduzet svega nekoliko dana nakon porođaja. Rođena i odrasla u Novom Pazaru, kao mlada žena udala se na Kosovu, gde je i rodila Faruka. Umesto radosti, dočekala ju je trauma – bez objašnjenja je razdvojena od bebe i izbačena iz kuće, ostavljena sama sa bolom koji je obeležio njen život.
- Godine su prolazile, ali nada nikada nije nestala. Mejrema je živela sa osećajem praznine, ali i sa unutrašnjom snagom koja joj nije dozvolila da odustane. Prema pisanju „Kurira“, upravo ta tiha, ali uporna majčinska borba bila je presudna da se ova priča ne izgubi u vremenu i zaboravu, već da dočeka trenutak istine.
Prekretnica se dogodila kada se u potragu uključio humanitarac Hido Muratović. Vođen ljudskošću i osećajem odgovornosti, Muratović je sa svojim timom započeo ozbiljan i zahtevan proces potrage. Kroz brojne kontakte, terenski rad i pomoć ljudi dobre volje, trag je odveo van granica zemlje, sve do Faruka, koji je godinama živeo u inostranstvu, nesvestan prave istine o svom poreklu.
Kada je saznao ko je i odakle dolazi, Faruk nije oklevao. Odluka da dođe u Sandžak bila je trenutna. Kako navodi „RTV Novi Pazar“, Faruk je rekao da je u tom trenutku shvatio da ceo život nosi pitanje na koje konačno ima odgovor – i da je susret sa majkom bio nešto što je morao da učini bez obzira na sve.
- Emotivni susret zabeležen je kamerom snimatelja Emira Smajlovića, a snimak je ubrzo obišao region. Na njemu se vidi Mejrema kako kroz suze izgovara reči koje su čekale četrdeset godina, dok Faruk prilazi i grli je, preplavljen emocijama. Taj trenutak, iako kratak, nosio je težinu čitavog jednog života.
- Reakcije javnosti bile su snažne. „Telegraf“ piše da su prizori susreta izazvali talas empatije širom regiona, jer su otvorili bolno, ali važno pitanje – koliko još ovakvih sudbina postoji i koliko ljudi i dalje živi bez istine o sebi. Mejrema je postala simbol majke koja nikada nije odustala, a Faruk dokaz da istina, ma koliko kasno stigla, ima snagu da promeni život.
Na kraju, ovaj susret nije izbrisao prošlost niti može nadoknaditi izgubljene godine, ali je doneo mir koji je decenijama bio nedostižan. Priča o Mejremi i Faruku, kako zaključuju domaći mediji, ostaje snažan podsetnik da ljubav ne poznaje vreme, da majčinsko srce pamti i čeka – i da istina, kada jednom ispliva, ima moć da spoji ono što je nasilno razdvojeno.
