U ovom članku donosimo objašnjenje stručnjaka o tome da li je bezbedno podgrevati pirinač i koje pravilo se nikako ne sme zanemariti. U nastavku saznajte na koji način greške u čuvanju i zagrevanju mogu ozbiljno ugroziti zdravlje…
Podgrevanje pirinča je navika koja se u mnogim domaćinstvima podrazumeva. Ostane od ručka, skloni se u šerpu ili posudu, pa se sutradan samo zagreje i pojede bez mnogo razmišljanja. Ipak, stručnjaci već godinama upozoravaju da upravo ova naizgled bezazlena praksa može da nosi ozbiljan zdravstveni rizik ako se ne sprovodi pravilno. Problem, kako ističu nutricionisti i mikrobiolozi, nije u samom podgrevanju pirinča, već u tome kako se on čuva nakon kuvanja.
- Kako prenosi „Blic“, u sirovom pirinču može da se nalazi bakterija Bacillus cereus, mikroorganizam koji ima sposobnost da preživi visoke temperature. To znači da kuvanje pirinča ne mora nužno da uništi ovu bakteriju. Dok je pirinač vruć i svež, rizik je minimalan, ali problem nastaje u trenutku kada se kuvani pirinač ostavi da stoji na sobnoj temperaturi duže vreme. U takvim uslovima, bakterija može da se razmnoži i počne da proizvodi toksine koji su opasni po zdravlje.
Ono što ovu situaciju čini posebno rizičnom jeste činjenica da toksini koje bakterija proizvodi ne mogu da se unište ponovnim zagrevanjem, čak ni ako je pirinač veoma vruć. Drugim rečima, iako hrana deluje bezbedno jer je podgrejana i „vruća“, štetne supstance mogu već biti prisutne. Posledice konzumiranja takvog pirinča najčešće uključuju mučninu, povraćanje, stomačne grčeve i dijareju, a simptomi se mogu javiti vrlo brzo, ponekad već nekoliko sati nakon obroka.
- Stručnjaci ističu da se greška najčešće pravi upravo u fazi hlađenja i čuvanja. U mnogim domovima pirinač se nakon kuvanja ostavi da stoji na šporetu ili radnoj površini „da se ohladi“, često i nekoliko sati. Tokom tog perioda, naročito u toplim prostorijama ili tokom letnjih meseci, stvara se idealno okruženje za razvoj bakterija. Prema navodima „Politike“, pirinač spada u namirnice koje zahtevaju brzu obradu nakon kuvanja upravo zbog ovakvog mikrobiološkog rizika.
Da bi se pirinač bezbedno konzumirao kasnije, preporuka stručnjaka je jasna i jednostavna. Nakon kuvanja, potrebno je da se pirinač što pre ohladi i stavi u frižider, idealno u roku od jednog sata. Hlađenje ne znači ostavljanje na sobnoj temperaturi, već prebacivanje u plitku posudu kako bi se brže rashladio, a zatim odlaganje u frižider. Na ovaj način se usporava razmnožavanje bakterija i smanjuje rizik od stvaranja toksina.
U frižideru, pravilno skladišten pirinač može da stoji najviše jedan do dva dana. I nakon tog perioda, savetuje se oprez, naročito ako niste sigurni koliko je brzo pirinač bio ohlađen nakon kuvanja. Kako piše „N1“, čuvanje pirinča duže od preporučenog vremena, čak i u frižideru, povećava rizik od zdravstvenih problema, jer niske temperature ne uništavaju bakterije, već samo usporavaju njihov rast.
- Kada dođe vreme za podgrevanje, važno je pridržavati se još jednog pravila – pirinač treba podgrevati samo jednom. Svako dodatno zagrevanje i ponovno hlađenje povećava šansu za razvoj bakterija i toksina. Prilikom podgrevanja, pirinač treba da bude ravnomerno i dobro zagrejan, bez hladnih delova, jer neujednačena temperatura može omogućiti preživljavanje mikroorganizama u pojedinim delovima obroka. Posebno upozorenje odnosi se na situacije kada je pirinač nekoliko sati stajao van frižidera, naročito na toplom mestu. U tim slučajevima, stručnjaci savetuju da se ne rizikuje. Iako bacanje hrane mnogima teško pada, zdravstveni rizik je daleko veći problem. „Blic Zdravlje“ naglašava da je kod pirinča, više nego kod mnogih drugih namirnica, pravilo „bolje baciti nego se razboleti“ itekako primenjivo.
Važno je razumeti da trovanje pirinčem nije retkost, ali se često ne prepoznaje kao takvo. Simptomi se ponekad pripisuju „pokvarenoj hrani“ ili „osetljivom stomaku“, dok pravi uzrok ostaje nepoznat. Upravo zato stručnjaci insistiraju na edukaciji i pravilnim navikama u kuhinji, jer se većina ovih problema može lako izbeći.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da pirinač često koristimo kao prilog uz razna jela, pa ostaci obroka završe u frižideru zajedno sa mesom, povrćem ili sosovima. U takvim kombinacijama, ljudi su skloniji da veruju da je hrana bezbedna ako „ne miriše loše“, ali kod toksina koje proizvodi Bacillus cereus miris i ukus hrane često ostaju nepromenjeni. Prema pisanju „Kurira“, upravo ta nevidljivost opasnosti čini pirinač podmuklom namirnicom kada se nepravilno čuva.
- Zbog svega navedenog, stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih, ali ključnih koraka: kuvajte onoliko pirinča koliko vam je potrebno, rashladite ostatke što je brže moguće, čuvajte ih kratko i podgrevajte samo jednom. Ove navike ne zahtevaju poseban trud, ali mogu značajno smanjiti rizik od neprijatnih i potencijalno ozbiljnih zdravstvenih tegoba.
Na kraju, poruka je jasna – pirinač sam po sebi nije opasan, ali nepažnja u rukovanju ovom namirnicom može imati ozbiljne posledice. Kako zaključuju domaći mediji poput „Blica“ i „N1“, pravilno čuvanje hrane jednako je važno kao i njena priprema. U vremenu kada se sve više oslanjamo na ostatke obroka i brzo podgrevanje, malo dodatne pažnje u kuhinji može napraviti veliku razliku između bezbednog obroka i neprijatnog iskustva koje lako može da se izbegne.
