U ovom članku donosimo objašnjenje stručnjaka o zdravstvenim rizicima koji se mogu kriti iza popodnevne dremke. U nastavku saznajte zašto odmor tokom dana nije uvek bezopasan i kada može negativno uticati na zdravlje…
Kratko spavanje tokom dana, ili popodnevna dremka, postala je uobičajena navika u mnogim domovima, a mnogi je koriste kao način da se oporave od iscrpljujućeg jutra i poboljšaju koncentraciju. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nije svaka dremka dobra za nas i da njeno trajanje i vreme mogu značajno uticati na kvalitet noćnog sna. Kako piše „Blic Zdravlje“, granica između korisnog odmora i navike koja može negativno da utiče na noćni san, zapravo, nije tako jasna kao što bismo možda želeli.
- Popodnevna dremka se često povezuje sa bržim oporavkom organizma, boljim raspoloženjem i većom mentalnom jasnoćom. Međutim, ako se pretera sa trajanjem ili ako se dremka obavlja u pogrešno vreme, može izazvati suprotan efekat – pospanost, zbunjenost, pa čak i otežano uspavljivanje uveče. Stručnjaci sa portala „Telegraf“ naglašavaju da je pravo vreme za dremku ključno za njen pozitivan efekat.
Zašto se popodne javlja pospanost? Prema istraživanjima, ovo je prirodni deo našeg cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše smene budnosti i sna. Najveći pad energije obično se javlja između 13 i 16 časova, što nije slučajno. Telo u tom periodu prirodno šalje signal da mu je potreban kratak odmor. Istraživanja pokazuj da kratka dremka u tom vremenskom okviru može poboljšati kognitivne funkcije i smanjiti umor, ali samo ako traje do 20 minuta. Ovaj kratki san ne ulazi u duboke faze sna, pa se buđenje oseća osvežavajuće, a ne tromo.
- Problem nastaje kada dremka traje duže od 30 minuta. Naime, u tom slučaju, mozak ulazi u dublje faze sna, a buđenje iz tih faza dovodi do inercije sna, stanja u kojem osećamo konfuziju, tromost i usporenost, što može trajati i do sat vremena. Kao što prenosi „N1“, to negativno utiče na našu koncentraciju i sposobnost donošenja odluka, a može čak dovesti i do smanjenja efikasnosti u daljem radu.
Iako dremanje može biti korisno, kada postane navika, može postati i problem, naročito za osobe koje već imaju problema sa spavanjem. Prema „Kuriru“, oni koji pate od nesanice obično se savetuju da izbegavaju popodnevne dreme, jer one dodatno narušavaju njihovu večernju rutinu i otežavaju uspavljivanje. Za njih, previše sna tokom dana može stvoriti nered u biološkom ritmu, čineći da noću bude još teže da zaspe.
Međutim, neki ljudi koriste dremke planski i sa jasnim ciljem, poput sportista, vozača, ili ljudi čiji poslovi zahtevaju visok nivo koncentracije. U tim slučajevima, dremke mogu poboljšati reflekse, izdržljivost i oporavak tela. Istraživanja pokazuju da čak i 15 do 20 minuta sna može značajno povećati budnost i radnu efikasnost.
- Kako da dremka bude korisna? Stručnjaci se slažu da je važno poštovati nekoliko ključnih pravila. Idealno trajanje dremke je između 10 i 20 minuta. Ako se praktikuje duže, može se negativno odraziti na noćni san. Najbolje vreme za dremanje je pre 14 časova. Prostorija u kojoj se odmarate treba da bude tiha, zamračena i blago rashlađena, kako bi telo lakše ušlo u stanje opuštanja.
Prema „Žena.rs“, idealno je da se tokom popodneva ne oslonite na dremku kao jedini način oporavka, već da uzmete u obzir kvalitet vašeg noćnog sna i trudite se da zadržite stabilan ritam spavanja. Ako se budite umorni, možda je vreme da razmislite o tome da popodnevni odmor bude kraći, ali efektivniji, ili da ga potpuno izbegnete ako osećate da to utiče na vaš noćni san.
Na kraju, dremanje može biti odličan način da poboljšate koncentraciju i osvežite se tokom dana, ali važno je znati kada je pravi trenutak i koliko je dovoljno. Kako zaključuju stručnjaci za „Telegraf“, balans između dnevnog odmora i noćnog sna ključan je za održavanje dobrog zdravlja i mentalne jasnoće.
