U ovom članku Vam otkrivamo kako da prepoznate neke od očiglednih znakova da Vaše telo ima manjak vitamina D. U nastavku saznajte koja četiri neočekivana signala Vam telo šalje kada mu nedostaje ovaj ključni vitamin i kako ih prepoznati na vreme…
Vitamin D je ključni nutrijent koji igra vitalnu ulogu u mnogim funkcijama našeg organizma, ali nažalost, mnogi ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema. U poslednjih nekoliko godina, istraživanja pokazuju da otprilike polovina svetske populacije ne unosi adekvatne količine vitamina D, a mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju njegov deficit, jer simptomi mogu biti suptilni ili odsutni u ranim fazama. Iako vitamin D obavlja brojne važne funkcije u organizmu, on je najpoznatiji po svojoj ulozi u apsorpciji kalcijuma i očuvanju zdravlja kostiju.
- Stručnjaci objašnjavaju da može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema kada se nivo ovog vitamina spusti ispod optimalnog. To uključuje depresiju, kardiovaskularne bolesti, frakture kostiju i dijabetes, međutim, klinička farmaceutkinja Elizabeth Vi Nguyen napominje da većina ljudi ne oseća nikakve simptome dok ne dođe do ozbiljnijih problema. Ipak, postoje određeni znakovi koje ne treba ignorisati, a koji mogu ukazivati na nedostatak vitamina D u organizmu.
Jedan od prvih simptoma koji može ukazivati na nedostatak vitamina D je difuzan bol u kostima, koji je često praćen mišićnom slabost ili neobjašnjivim bolovima. Takođe, mnogi ljudi sa nedostatkom ovog vitamina žale se na hronični umor i iscrpljenost, bez obzira na to koliko su spavali. Promene raspoloženja, uključujući depresivne stanja, takođe su česte kod onih koji nemaju dovoljno vitamina D. Za decu, simptomi mogu biti još uočljiviji i mogu uključivati bolove u kostima, slabost mišića, a u težim slučajevima mogu doći do poremećaja u rastu ili deformiteta zglobova.
- Postoji nekoliko uzroka zašto se može pojaviti deficit vitamina D. Ishrana koja nije bogata namirnicama koje su prirodni izvori ovog vitamina, kao što su masna riba, mlečni proizvodi, jaja i pečurke, može dovesti do njegovog nedostatka. Osim toga, smanjena sinteza vitamina D usled nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti često je problem u zimskim mesecima. U poređenju sa letom, tokom zime se dnevna proizvodnja vitamina D znatno smanjuje, pa je neophodno unositi ga putem hrane ili suplemenata.
Zdravstvena stanja poput celijakije, bolesti tankog creva ili problema sa jetrom mogu otežati apsorpciju vitamina D, čineći ga nedostupnim organizmu. Takođe, neki lekovi, posebno antikonvulzivi, kortikosteroidi i lekovi koji utiču na metabolizam vitamina D, mogu smanjiti njegovu efikasnost i dovesti do deficita. Blic upozorava da je važno pratiti uzimanje lekova koji ometaju njegovu apsorpciju i konzultovati se sa lekarom o eventualnim suplementima.
Faktori rizika koji mogu povećati šanse za nedostatak vitamina D uključuju osobe koje se retko izlažu suncu ili prekomerno koriste zaštitu od sunca, kao i osobe sa tamnijom kožom, kod kojih je proizvodnja vitamina D smanjena zbog većeg nivoa melanina. Takođe, starija populacija je podložnija ovom problemu, jer sa starenjem dolazi do smanjenja sposobnosti kože da proizvodi vitamin D pod uticajem sunčevih zraka. Osobe sa prekomernom telesnom težinom takođe su podložniji deficitu, jer vitamin D može biti “zarobljen” u masnom tkivu i postati nedostupan organizmu.
- Kada je u pitanju dijagnoza i tretman, dobra vest je da je analiza krvi, koja meri nivo 25-hidroksivitamina D, dovoljno jednostavna za postavljanje dijagnoze. Cleveland Clinic naglašava da redovno testiranje nije neophodno za sve, već se preporučuje pre svega za osobe sa povišenim rizikom od nedostatka ovog vitamina. Lečenje se obično sastoji od suplementacije i korekcije ishrane, jer je često teško unositi optimalne količine vitamina D samo putem hrane.
Kada je reč o suplementima, stručnjaci preporučuju da se vitamin D uzima zajedno sa obrokom koji sadrži zdrave masti(poput avokada, orašastih plodova ili maslinovog ulja), jer vitamin D bolje apsorbuje kada je prisutan u masnoj sredini. Takođe, preporučuje se uzimanje vitamina D zajedno sa kalcijumom, jer vitamin D pomaže u njegovoj apsorpciji.
- Preporučeni dnevni unos vitamina D zavisi od starosne dobi, ali za većinu odraslih osoba preporučeni dnevni unos je 10 mikrograma, dok bi osobe starije od 70 godina trebalo da unose 20 mikrograma dnevno. Blic piše da su najbolji izvori vitamina D u hrani masna riba (losos, skuša, haringa), obogaćeni mlečni proizvodi, jaja i obogaćene žitarice. Međutim, oslanjanje samo na sunčanje nije preporučljivo jer prekomerno izlaganje UV zračenju može dovesti do prevremenog starenja kože i povećanog rizika od kožnih oboljenja, kao što je rak kože.
Iako vitamin D igra ključnu ulogu u zdravlju kostiju, imunološkom sistemu i opštem zdravlju, važno je razumeti sve aspekte koji mogu dovesti do njegovog deficita i preduzeti odgovarajuće korake kako bi se održao optimalan nivo u organizmu. Potrebno je obratiti pažnju na ishranu, izlaganje sunčevoj svetlosti i redovno testiranje kako biste bili sigurni da vaš organizam ima dovoljno ovog važnog vitamina.
