U ovom članku Vam otkrivamo koje sobne biljke mogu negativno uticati na zdravlje tokom zimskih mjeseci. U nastavku saznajte koje je vrste još prije 100 godina izdvojio ruski botaničar i zašto ih nije preporučivao u zatvorenim prostorima…
U svetu sobnih biljaka često se veruje da one uvek donose samo korist – lepši prostor, više kiseonika i prijatniju atmosferu. Ipak, poznati ruski naučnik i botaničar Ivan Mičurin još je davno upozoravao da određene biljke, naročito tokom zimskih meseci, mogu imati i negativan uticaj na zdravlje ljudi, posebno ako se nalaze u spavaćim sobama. Njegova istraživanja bila su usmerena na ponašanje biljaka u zatvorenim prostorima, u periodima kada se stanovi retko provetravaju, a vazduh postaje suv zbog grejanja.
- Prema Mičurinovim zapažanjima, zima je najosetljiviji period za zajednički život ljudi i biljaka u zatvorenom prostoru. Prozori su zatvoreni, grejna tela rade gotovo neprekidno, a koncentracija kiseonika se prirodno smanjuje. U takvim uslovima neke popularne sobne biljke mogu dodatno pogoršati kvalitet vazduha, bilo zbog načina na koji noću dišu, zbog ispuštanja jakih mirisa ili zbog prisustva otrovnih sokova. Kako prenosi Blic, upravo u spavaćim sobama ovi faktori mogu najviše doći do izražaja, jer je reč o prostorijama u kojima telo treba da se odmori i regeneriše.
Tokom grejne sezone, kako su primećivali i Mičurin i kasniji botaničari, biljke se ponašaju drugačije nego u toplijim mesecima. Topao i suv vazduh pojačava isparavanje eteričnih ulja, a noću većina biljaka troši kiseonik umesto da ga proizvodi. U manjim prostorijama to može dovesti do osećaja zagušljivosti, nemirnog sna i jutarnjeg umora. Prema pisanju Žene, mnogi ljudi ne povezuju glavobolje, težinu u glavi ili loš san sa biljkama koje stoje pored kreveta, iako uzrok često može biti upravo u tome.
- Jedna od biljaka na koju se često upozorava je difenbahija. Iako je izuzetno popularna zbog velikih i dekorativnih listova, u njenoj stabljici i listovima nalazi se otrovan sok. Kada se biljka ošteti, ta supstanca može izazvati opekotine na koži, ali i iritaciju sluzokože. Kroton, koji se često drži u stanovima zbog svojih šarenih listova, ima slična svojstva. Kako navodi Blic, ove biljke predstavljaju poseban rizik u domovima gde ima dece ili kućnih ljubimaca, zbog čega se ne preporučuju za spavaće i dečje sobe.
Oleander je još jedan primer biljke čija lepota može zavarati. Njegovi cvetovi imaju snažan miris koji u zatvorenom prostoru može izazvati glavobolju, mučninu i vrtoglavicu. Za razliku od nekih biljaka koje su opasne samo na dodir, oleander može negativno delovati i bez fizičkog kontakta. Slična je situacija i sa azalejom, koja na prvi pogled deluje bezazleno i elegantno. Međutim, njeni listovi sadrže otrovne materije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako dođe do slučajnog kontakta ili unošenja u organizam, upozorava Žena.
Monstera je biljka koja se smatra simbolom modernog enterijera. Njeni veliki listovi tokom dana doprinose svežini prostora, ali noću dolazi do obrnutog procesa. Tada monstera, kao i većina biljaka, troši kiseonik. U prostranim prostorijama to obično ne predstavlja problem, ali u manjoj spavaćoj sobi može dovesti do jutarnjeg umora, osećaja težine u glavi i slabije koncentracije.
- Prema navodima koje prenosi Blic, upravo su ovakvi simptomi česti kod ljudi koji drže velike biljke u neposrednoj blizini kreveta. Geranijum je biljka koju mnogi povezuju sa domom, toplinom i tradicijom. Ipak, zimi njegov miris postaje znatno intenzivniji. Eterična ulja koja se oslobađaju u zatvorenom prostoru mogu nadražiti sluzokožu, izazvati alergijske reakcije ili čak migrene kod osetljivih osoba. Kako piše Žena, problem nije u samoj biljci, već u uslovima u kojima se nalazi – bez dovoljno svežeg vazduha, njen miris može postati opterećujući.
Posebnu pažnju botaničari skreću na mlečiku. Sve njene vrste sadrže izuzetno agresivan mlečni sok koji može izazvati jake opekotine na koži, a ako dospe u oči, čak i oštećenje vida. Upravo zbog toga se ova biljka smatra neadekvatnom za prostorije u kojima se spava ili boravi duže vreme. Kako navodi Blic, mlečika je primer biljke koja zahteva oprezno rukovanje i pažljivo biranje mesta u domu.
Prema savetima stručnjaka, ove biljke ne treba izbacivati iz doma, ali je važno znati gde im je mesto. Najbolje ih je držati u prostranim dnevnim boravcima, hodnicima ili na zastakljenim terasama, gde ima više vazduha i gde se ljudi ne zadržavaju tokom noći. Spavaće i dečje sobe, kako ističe Žena, treba da budu rezervisane za biljke koje doprinose kvalitetnijem vazduhu i ne predstavljaju zdravstveni rizik.
- Za životne prostore mnogo su bolji izbor hlorofitum, spatifilum, fikus i dracena. Ove biljke nisu otrovne, nemaju agresivne mirise i pomažu u održavanju zdravijeg vazduha u domu. One su tihe saveznice dobrog sna i prijatne atmosfere, što je, prema Mičurinovim zaključcima, najvažnije kada je reč o biljkama u zatvorenom prostoru.
Na kraju, poruka stručnjaka je jasna – biljke nisu same po sebi ni dobre ni loše, već njihov uticaj zavisi od mesta, uslova i prostora u kojem se nalaze. Pravilnim izborom i rasporedom sobnog bilja moguće je uživati u njihovoj lepoti, a istovremeno sačuvati zdravlje i kvalitet sna, što je, kako prenose domaći mediji, ključ harmonije u svakom domu.
