U ovom članku Vam otkrivamo kako pravilno presaditi zamiju odmah nakon kupovine. U nastavku saznajte 7 jednostavnih koraka koji će pomoći da se biljka primi i brzo pusti nove, zdrave listove…
Kraj zime i prvi dani proleća za mnoge ljubitelje cveća predstavljaju period obnove, ne samo u prirodi već i u domu. Upravo tada sobne biljke izlaze iz faze mirovanja i započinju novi ciklus rasta, pa presađivanje u ovom periodu ima poseban značaj. Među biljkama koje se gotovo redovno presađuju odmah nakon kupovine posebno mesto zauzima zamija – elegantna, otporna i izuzetno popularna biljka za koju se, prema feng šuiju, veruje da privlači novac, stabilnost i dobru energiju u dom. Kako piše Blic, zamija je jedna od najčešćih biljaka u modernim stanovima upravo zbog minimalnih zahteva za negu, ali i snažne simbolike koju nosi.
- Ipak, iako važi za biljku koju je teško uništiti, zamija zahteva pravilno presađivanje kako bi dugoročno ostala zdrava i bujna. Mnogi prave grešku jer je presađuju čim je unesu u stan, ne razmišljajući o stresu koji biljka tada prolazi. Stručnjaci savetuju da se nakon kupovine biljci da vreme da se prilagodi novom okruženju. Period takozvanog karantina, koji traje dve do tri nedelje, izuzetno je važan, jer se na taj način proverava da li biljka ima skrivene štetočine ili znakove bolesti. Prema pisanju Žene, upravo ovaj korak često se preskače, a kasnije može dovesti do problema ne samo sa zamijom, već i sa ostalim biljkama u domu.
Razlog zbog kog se zamija gotovo uvek presađuje nakon karantina leži u supstratu u kome dolazi iz prodavnica. Kupovne biljke su najčešće posađene u tresetnu zemlju koja zadržava previše vlage i slabo propušta vodu, što je dugoročno loše za njen koren. Zamija ima specifičan korenov sistem koji se sastoji od krtole sposobne da zadrži vlagu, zbog čega prekomerno zalivanje i loš supstrat lako dovode do truljenja. Kako navodi Blic, pravilna zemlja je jedan od ključnih faktora uspeha u gajenju ove biljke.
- Zamija je poreklom iz Afrike, gde prirodno raste u kamenitim i suvim područjima, pa joj je potreban lagan, rastresit i izuzetno propustan supstrat. Idealna mešavina treba da omogući brzo oticanje viška vode, ali i da zadrži onoliko vlage koliko je biljci potrebno. U praksi, to znači kombinaciju nekoliko sastojaka: krupnog rečnog peska koji obezbeđuje drenažu, ekspandirane gline koja pomaže u regulaciji vlage, sfagnum mahovine ili drvenog uglja koji sprečavaju razvoj gljivica i bolesti, kao i perlita ili vermikulita koji dodatno štite koren od plesni. Prema savetima koje prenosi Žena, najjednostavnije rešenje za početnike jeste kupovina gotove zemlje za sukulente, ali iskusniji uzgajivači često prave sopstvene mešavine.
Domaće mešavine su praktične i prilagodljive. Jedna od najčešćih kombinacija podrazumeva jednake količine lisnatog zemljišta, travnatog zemljišta, treseta i krupnog, prosejanog peska. Druga opcija uključuje travnato zemljište pomešano sa peskom, ekspandiranom glinom i sitno drobljenim kamenom. Bez obzira na izbor, važno je da se supstrat pre upotrebe steriliše, bilo kratkim pečenjem u rerni ili zalivanjem odgovarajućim rastvorom iz biljne apoteke. Kako piše Blic, ovaj korak značajno smanjuje rizik od pojave bolesti nakon presađivanja.
Jednako važan element kao i zemlja jeste izbor saksije. Pogrešna saksija može poništiti sav trud uložen u presađivanje. Za mlađe zamije preporučuju se plastične saksije jer su lakše i lakše zadržavaju stabilnu temperaturu supstrata, dok se za starije biljke savetuje keramička saksija koja daje dodatnu stabilnost. Saksija ne sme biti prevelika, jer višak prostora zadržava vlagu i povećava rizik od truljenja korena. Kako ističe Žena, idealna saksija je ona koja je tek malo veća od postojećeg korenovog sistema i koja obavezno ima drenažne rupe.
- Pre samog presađivanja, biljku je potrebno pripremiti. Dva dana ranije zamiju treba umereno zaliti kako bi se zemlja lakše odvojila od zidova stare saksije. Ovaj mali trik omogućava da se biljka izvadi bez oštećenja korena, što je posebno važno kod starijih primeraka. Prema iskustvima koje prenosi Blic, upravo nepažljivo vađenje biljke predstavlja jedan od najčešćih uzroka problema nakon presađivanja.
Sam proces presađivanja zahteva strpljenje i mirnu ruku. Na dno nove saksije prvo se stavlja sloj ekspandirane gline koji obezbeđuje dobru drenažu. Zatim se dodaje tanak sloj pripremljenog supstrata. Biljka se pažljivo vadi iz stare saksije, a koren se detaljno pregleda. Svi truli ili mekani delovi moraju se ukloniti, a mesta reza posuti usitnjenim drvenim ugljem kako bi se sprečila infekcija. Nakon toga zamija se postavlja u sredinu nove saksije, a zemlja se dodaje postepeno, uz blago sabijanje.
- Posebno važan detalj kod zamije jeste položaj krtole. Krtole ne treba potpuno zatrpavati zemljom, već ih ostaviti blago iznad površine. Ovaj postupak, kako navodi Žena, podstiče brži razvoj novih listova i smanjuje rizik od truljenja. Nakon završetka presađivanja biljku treba zaliti, a po potrebi dodati još malo suve zemlje.
Na kraju, važno je znati da se zamija nakon presađivanja ne zaliva često. Potrebno joj je vreme da se prilagodi novom supstratu i prostoru. Strpljenje je ključ uspeha, jer zamija sporije reaguje, ali dugoročno nagrađuje pravilnu negu snažnim i sjajnim listovima. Kako piše Blic, pravilno presađena zamija ne samo da izgleda lepše, već i godinama ostaje simbol stabilnosti i obilja u domu, baš onako kako feng šui i obećava.
