U ovom članku donosimo iskrene savete o najčešćim greškama koje penzioneri prave kada žive sami u jednosobnom stanu. U nastavku saznajte na šta obratiti pažnju kako bi život u manjim prostorima bio udoban, bezbedan i praktičan…
Kada neko u mladosti živi u jednosobnom stanu, taj prostor se obično doživljava kao prolazna stanica – nešto što se trpi jer se veruje da dolazi bolje. Međutim, kada u penziji ostane u istom takvom stanu, situacija se menja. Skučenost više nije privremena, već svakodnevna, a dom koji bi trebalo da pruža sigurnost, mir i stabilnost često postaje izvor dodatnog stresa. Kako piše Blic, mnogi stariji ljudi ostaju u istom prostoru iz navike, ne primećujući da se životne potrebe s godinama menjaju i da dom mora da se prilagodi njima, a ne obrnuto.
- Važno je reći jasno: jednosoban stan sam po sebi ne znači loš život. U takvom prostoru mnogi ljudi žive uredno, mirno i čak vrlo udobno. Problem ne leži u kvadraturi, već u navikama koje se vremenom nagomilaju. Prema pisanju Žene, upravo te navike – koje su nekada bile praktične – u starijem dobu često postaju izvor nelagodnosti, nesigurnosti i nepotrebnog napora.
Prva i najčešća greška je čuvanje svega „za svaki slučaj“. Stari lonci, kutije koje „mogu zatrebati“, odeća „za selo“, novine „za čitanje kasnije“ – sve to polako zauzima prostor i potiskuje ono što je zaista važno. Stan prestaje da diše, a svakodnevne stvari poput lekova i dokumenata postaju teško dostupne. Kako navodi Blic, rasterećenje prostora ima direktan uticaj na mentalni mir, a često je dovoljno isprazniti samo jedan ormar da bi se javio osećaj olakšanja.
- Druga greška tiče se kretanja. U malom stanu prolazi se lako zakrče „privremenim“ stvarima – stolicom, stočićem, torbom. Kretanje postaje nesigurno, a rizik od spoticanja i padova raste. Prema savetima koje prenosi Danas, upravo su padovi u kući jedan od najčešćih uzroka povreda kod starijih osoba, a jasno definisan i slobodan prolaz kroz stan značajno smanjuje taj rizik.
Treći problem je osvetljenje. Mnogi se oslanjaju na jedan luster, ali u malom prostoru, gde su sve aktivnosti „na blizu“, slabo svetlo brzo zamara oči i nervni sistem. Dodavanje rasvete pored kreveta, u kuhinji i hodniku ne zahteva velika ulaganja, a prema pisanju Žene, poboljšava orijentaciju u prostoru i smanjuje osećaj umora i napetosti.
Četvrta greška je izostanak jasnih zona. Kada ceo stan služi „za sve“, postaje teško funkcionisati bez nervoze. Traženje naočara, lekova ili papira postaje svakodnevni stres. Stan dobija smisao tek kada ima logične celine – mesto za odmor, mesto za jelo, mesto za lekove. Kako ističe Blic, red u prostoru često donosi red u mislima, naročito u starijem životnom dobu.
- Posebno osetljivo pitanje su lekovi. Kada su tablete razbacane po fiokama i kesicama, lako dolazi do grešaka. Jedan mali, jasno organizovan „apotekarski“ kutak daje osećaj kontrole i sigurnosti. Prema preporukama koje prenosi Danas, preglednost terapije je ključna za bezbednost starijih osoba i smanjuje rizik od pogrešnog uzimanja lekova.
Mnogi penzioneri, iz želje da uštede, zanemaruju sitnice koje najviše znače: klizave tepihe, neudobne dušeke, klimave stolice. Cena se tada ne plaća novcem, već zdravljem, upozorava Žena, ističući da mali zahvati često imaju veći uticaj na kvalitet života nego velika renoviranja.
- Na kraju, balkon je često pretvoren u skladište, iako može biti najvredniji deo stana. Kada se oslobodi i uredi makar mali kutak za sedenje, balkon postaje izvor svetla, vazduha i mira. Kako piše Blic, čak i kratki boravak na svetlu i svežem vazduhu ima snažan pozitivan efekat na raspoloženje starijih ljudi.
Jednosoban stan u penziji može biti topao, bezbedan i dostojanstven dom, ali samo ako je prilagođen čoveku koji u njemu živi. Manje stvari, više svetla i jasan red često donose više mira nego dodatni kvadrati, a to potvrđuju i iskustva o kojima pišu domaći mediji.
