U ovom članku donosimo priču djevojke koja je uvjerena da njen telefon prati i “sluša” sve što govori. U nastavku saznajte šta se zaista krije iza ovakvih tvrdnji i koliko su one utemeljene na stvarnim činjenicama…
itanje da li naši telefoni zaista prisluškuju razgovore postalo je jedno od najčešće postavljanih pitanja u poslednjih nekoliko godina, a najnovija ispovest iz Australije ponovo je gurnula ovu temu u centar pažnje. Mlada žena, Adelaid Brejsi, iz Sidneja, tvrdila je da ima dokaz da joj Facebook prikazuje reklame za teme koje nikada nije pretraživala, već o njima samo razgovarala sa prijateljima.
- U njenom slučaju, reklame za saune pojavile su se nekoliko nedelja nakon što je o ovoj temi razgovarala sa prijateljima. Kako navodi, u tom periodu nije koristila pretraživač niti unosila bilo kakve pojmove vezane za saune. Ova ispovest izazvala je veliki broj pitanja o tome koliko zaista znamo o tome šta naši uređaji prate, prikupljaju i analiziraju.
Adelaid, koja vodi firmu za dečje animacije pod nazivom Periwinkle Parties, ističe da je ovo samo jedan od mnogih slučajeva u kojima su joj se prikazivale reklame za teme koje nikada nije direktno pretraživala. „Nisam ništa guglala, a reklama se pojavila. Stvarno je jezivo“, izjavila je ona za australijske medije. Njeno iskustvo postavlja vrlo neugodna pitanja o privatnosti i tehnologiji u današnjem svetu, jer mnogi korisnici sve više osećaju da su njihove lične informacije izložene, i to na načine koje nikada nisu mogli da predvide.
- Da stvar bude još bizarnija, Brejsi navodi da reklame za dečje škole i ustanove i dalje stižu do nje, iako ona nema decu i nikada nije pretraživala takve teme. To dodatno pojačava njen utisak da aplikacije prate mnogo više od onoga što je korisnicima jasno. Iako ovo može izgledati kao dokaz da telefon “sluša” naše razgovore, stručnjaci tvrde da takvi slučajevi ne moraju nužno značiti da telefon koristi mikrofon za prisluškivanje. Adam Braun, menadžer za bezbednosna rešenja u kompaniji Synopsys, objašnjava da je mnogo verovatnije da je uzrok ovih situacija kombinacija algoritama, veštačke inteligencije i povezanih podataka.
U njegovom objašnjenju, moglo bi biti da je neko iz Adelaidinog okruženja pretraživao saune, pa su algoritmi povezali interesovanja i stavili ih u kontekst njenih budućih interakcija. Osim toga, moguće je da je Adelaid ranije pretraživala slične teme, a da je razgovor o saunama samo pokrenuo algoritme koji su povezali tu temu sa njenim interesovanjima. Takođe, postoji i mogućnost da je prošla pored saune ili neko drugi pretraživao saune u njenoj blizini, što bi moglo biti povezano sa lokacijskim podacima koji se prate dok koristimo telefon.
Stručnjaci za privatnost i tehnologiju, poput The Guardian-a, takođe potvrđuju da današnje tehnologije koriste mnogo više podataka nego što korisnici shvataju. Algoritmi društvenih mreža i online platformi sve bolje analiziraju naše ponašanje, ponašanje ljudi u našem okruženju i načine na koje komuniciramo sa uređajima. Svaki pretraga, svaka kliknuta reklama, čak i našu lokaciju, sve to se može iskoristiti za precizno ciljanje oglasa. Na primer, čak i ako nikada nismo direktno pretraživali saune, možda smo gledali članke o zdravlju, bili u restoranu koji se bavi wellnessom ili prošli pored lokacije koja se nalazi u blizini wellness centara, a sve te informacije se mogu povezati kako bi se unapredile reklame.
- Facebook je godinama odbacivao ovakve optužbe, tvrdeći da aplikacija ne koristi mikrofon telefona za prikazivanje oglasa. Portparol kompanije je izjavio: „Facebook ne koristi mikrofon vašeg telefona za prikazivanje oglasa niti za promenu sadržaja u News Feedu. Pristup mikrofonu postoji samo ako korisnik to dozvoli i koristi funkcije koje zahtevaju zvuk, poput snimanja videa ili dodavanja muzike“. Iako je Facebook u više navrata ponovio ove tvrdnje, slične optužbe se i dalje javljaju, izazivajući sumnje među korisnicima i stručnjacima.
Iako do danas nisu pronađeni čvrsti dokazi koji bi potvrdili da društvene mreže prisluškuju naše razgovore, ovo pitanje nastavlja da izaziva nelagodu među korisnicima. Tehnološke kompanije i društvene mreže koriste napredne algoritme koji analiziraju naše ponašanje, što stvara utisak da telefon „zna“ šta smo pričali, čak iako nismo ništa pretraživali. To znači da ovi algoritmi mogu povezati informacije sa naše svakodnevne interakcije sa uređajem, bez potrebe za stvarnim prisluškivanjem. Kako se tehnologija i algoritmi usavršavaju, sve više ljudi se pita koliko zapravo znamo o tome šta naši uređaji rade u pozadini i koliko su zapravo naše privatne informacije sigurne u današnjoj digitalnoj eri.
Kako tehnološke kompanije nastavljaju da rastu i prikupljaju podatke, korisnici će morati da postave ključna pitanja o svojoj digitalnoj privatnosti i zaštiti podataka. Da li su društvene mreže i naši mobilni uređaji zaista postali više od alata za komunikaciju, i da li su njihovi algoritmi postali toliko sofisticirani da mogu predvideti naše želje i ponašanja? Ovo pitanje sigurno neće nestati, a odgovori na njega mogla bi oblikovati naš odnos prema digitalnim platformama u budućnosti.
