U ovom članku Vam donosimo priču koja prati život žene koja je, uprkos bolu i izdaji, odlučila reagovati na način koji niko nije očekivao. U nastavku saznajte kako je jedna večera potpuno promijenila njen brak i život…
Inna je stajala ispred prozora, gledajući kako kišne kapi klize niz staklo. Nije bilo straha u njenim očima, samo slutnja. Ispred nje je stajao Alexey, njen muž već sedamnaest godina. Glas mu je bio hladan, a u pogledu se ogledala odlučnost. „Odlazim“, rekao je mirno. „Idem sa Natashom.“ Tišina je ispunila prostoriju, a zvuk starinskog sata bio je jedina pozadinska melodija trenutka, kao da je svaki otkucaj brojao sekunde do nečega velikog.
- Inna nije plakala. Samo je mirno pitala: „Studentkinja sa tvog fakulteta?“ Alexey je odgovorio bez trunke stida, „Da. Ti si pametna žena, razumećeš. Ljubav je nestala, sada tražim nešto novo.“ Njene usne su se na trenutak iskrivile u blag osmeh, onaj koji je Alexey oduvek mrzeo, jer je u njemu video znak da ona zna nešto što on ne zna. Mirno mu je uzvratila: „Ako je to tako, onda zaslužujemo oproštajnu večeru. Pozovi sve – prijatelje, roditelje… i Natashu. Hoću da je upoznam.“
Alexey je zastao, zbunjen i iznenađen. To nije bio odgovor koji je očekivao. Već sutradan, gosti su se okupili, a sto je bio savršeno postavljen. Inna je ustala sa čašom vina u ruci, sve oči bile su uprte u nju dok je govorila: „Večeras slavimo kraj jedne priče i početak druge.“ Zatim je iz torbe izvukla fasciklu sa dokumentima, što je Alexeya nateralo da pobledi. U prostoriji je nastala gotovo bolna tišina, svi su gledali u Innu, koja je polako razlagala papire na stolu. Nije bilo ni najmanje drhtanja u njenim rukama.
- Alexey je zurio u dokumente, pokušavajući da shvati šta vidi. „Šta je ovo?“ pitao je, potpuno zbunjen. „Istina“, odgovorila je jasno, njen glas je bio miran. „Istina o našim finansijama, o tvojim računima, o tvojim dugovima. I naravno, o tvojoj izdaji.“ Gosti su počeli da šapuću među sobom, a Natasha je pokušala da se nasmeje, ali joj je glas prelomio. „Inna, zaista nije potrebno da ovo radiš pred svima…“
„O, naprotiv“, preseče je Inna, njen glas bio je miran i odlučan. „Baš je potrebno. Sedamnaest godina sam ćutala. Sedamnaest godina sam bila dobra žena. Ali večeras više nisam ta žena.“ Podiže poslednji dokument – prenuptijalni ugovor. „Sećaš se kada si ga potpisao? Bio si uzbuđen jer sam ti verovala. Nisi ni pročitao uslove. Na sreću, ja sam ih čitala svake godine, i znam ih napamet.“ Alexeyev otac nakašljao je nervozno, pitajući: „Šta to znači?“
Inna ga je pogledala direktno u oči. „Znači da u slučaju tvoje prevare, sve prelazi na mene – stan, ušteđevina, čak i tvoj deo firme.“ Alexey je zbunjeno gledao, a zatim je pocrveneo. „Ti… ti ne možeš to da uradiš.“ Inna je hladno odgovorila: „Već jesam“, pružajući mu kopiju tužbe za razvod koju je podnela prethodnog dana. „Sudija će vas obavestiti u ponedeljak.“ U prostoriji je nastala potpuna tišina, a Natasha je tiho spustila viljušku, uzela torbicu i napustila stan, bez ijedne reči.
- Alexey je sedeo, kao da mu je neko izvukao stolicu ispod nogu. „Znači… sve si znala?“ pitao je, u očajnoj potrazi za odgovorom. „Sve“, odgovorila je Inna mirno. „I sve sam pripremila. Zato večeras nazdravljam sebi – ženi koja je verovala da ne može da živi bez tebe, a koja je upravo shvatila da joj je bez tebe lakše.“ Gosti su spontano počeli da aplaudiraju. Alexeyeva majka prišla je Inni, oči su joj bile pune suza. „Možda nisi moja snaja još dugo, ali večeras imaš moje poštovanje.“
Inna je zahvalila i sela, nije bilo suza u njenim očima, samo mir. Po prvi put nakon mnogo godina, osetila je da je gospodar svoje sudbine. Alexey je pokušao da progovori, ali glas mu je zadrhtao. „Inna, možemo li o ovome razgovarati nasamo?“ „Nemamo više šta da razgovaramo“, odgovorila je hladno. „Veče je gotovo. Molim te, napusti moj stan.“ On je polako ustao, pogledao još jednom oko stola, ali nije našao podršku. Njegovi prijatelji i roditelji su ćutali, posramljeni.
Vrata su se zatvorila za njim, a Inna se okrenula ka gostima. „Sada možemo zaista da večeramo.“ Smeh i aplauz ponovo su ispunili prostoriju, ali ovaj put to je bio smeh oslobađanja. Inna je sipala vino u svoju čašu i prvi put posle mnogo godina, osetila – pobedila je.
