U ovom članku donosimo priču u kojoj je godinama istinu skrivena o bogatstvu i poslovnoj moći. U nasatvku saznajte kako je trenutak u avionu otkrio pravu moć i promenio percepciju ljudi zauvijek…
Reči pilota su presjekle tišinu u kabini aviona, zvučale su oštrije nego što su to činili mehurići šampanjca koje je upravo zahtevala. Atmosfera u avionu je bila napeta, a ona, koja je u tom trenutku bila putnik, nije shvatila da nije samo u pitanju gravitacija. U ovom svetu, mnogo važniji zakon od gravitacije je zakon vlasništva. Svi oni koji putuju u luksuznim avionima znaju da nisu samo putnici – oni su i predmet u rukama onih koji vode svet.
- Dok smo se pripremali za uzlet, sve se činilo kao deo svakodnevnog ritma. Ali pre nego što smo zapravo napustili zemlju, morali smo da preživimo dan u salonu. Salon Centurion na aerodromu JFK je bio savršen primer luksuza i tihog, pomalo zagonetnog sveta. Miris sveže mlevenog espresa, kombinovan sa mirisima starog, raskošnog nameštaja i specifičnim mirisom anksioznosti – onog mirisa koji osećaju samo najbogatiji ljudi koji se boje da postanu suvišni – sve je bilo prisutno.
U tom salonu sam sedela, pijuckajući kafu koja je već bila hladna, i gledajući u ekran laptopa na kojem su se prikazivali podaci o prihodima kompanije AeroVance. Projicirani podaci za treći kvartal bili su u fokusu, ali pažnju mi je privukla osoba koja je sedela prekoputa. Moja svekrva, Viktorija, bila je osoba koja nije mogla da se pomiri s činjenicom da je u životu uvek prisutna samo količina, nikad smisao. Nosila je tvid kostim Chanel, čija je cena bila veća od vrednosti mog prvog automobila, a naočare koje je nosila čak i u zatvorenom prostoru delovale su kao zaštita, kao znak njenog statusa.
- „Ovo vino je drvenasto“, izjavila je Viktorija hladno, gurnuvši čašu na stranu. „Tražila sam vino sa svežim ukusom. Da li razumeš razliku ili ti treba crtež?“ Naravno, ovo pitanje nije bilo upućeno nikome osim meni, jer je ona smatrala da njene reči imaju snagu da oblikuju okolinu. Njeno ponašanje nije bilo ni iznenađujuće ni posebno – to je bio običan dan za nju, dan u kojem je sve bilo pod njenom kontrolom.
Ali onda sam, sa smirenim glasom, izgovorila rečenicu koja je promenila sve: „Frank je mrtav. Ali njegov sin je još uvek živ.“ Viktorija je na trenutak zastala, a atmosfera u salonu je postala napetija. Niko nije očekivao ovu vrstu izjave. Viktorija nije imala odgovora. Umesto toga, okrenula se i hladno izgovorila: „Ja sam u 34B jer to želim. Moj je i 1A i 1B. U stvari, Viktorija, ja sam vlasnik svega. Vlasnik ovog mesta, vlasnik šampanjca koji ste prosuli i vlasnik svakog koraka koji preduzimamo.“
Tada je došlo do trenutka koji bi mogao biti okidač za veće promene. „Izbacite ovu putnicu i zabranite joj letove sa AeroVanceom“, rekla je Viktorija, odlučno, bez obzira na to što se događalo oko nje. Verovala je da je njen uticaj u tom trenutku neupitan, a da su svi ostali samo kolateralna šteta. Iako je svima bilo jasno da se svet menja, Viktorija nije želela da to prihvati.
- Šest meseci kasnije, akcije AeroVance-a su porasle za 40%, a njena moć je bila veća nego ikada. Niko nije mogao da predvidi što će se dogoditi sledeće, ali sve je bilo jasno: novac je imao moć da menja tokove događaja. Viktorija je shvatila da nema više mesta za one koji su se usudili da postave pitanja. Svaka sumnja je bila izbrisana, svaki otpor je nestao, a ona je bila u potpunosti sigurna u svoj položaj.
Na kraju, sve što je trebalo da se desi bilo je jednostavno rešenje. „Recite joj da je potrebno angažovati radnu snagu za službu za utovar prtljaga. Smene počinju u četiri ujutro. Potrebna je fizička snaga“, rekao je neko iz kompanije. Ovaj posao nije bio rezervisan za one koji su navikli na luksuz, već za ljude koji su morali da prežive kroz fizički napor. Svi oni koji su sedili u salonu Centurion sada su shvatili da su samo delić sistema koji je bio daleko veći i moćniji od njih.
- Uzela sam u ruke uokvirenu fotografiju svog oca, još jedan podsetnik na to da je svet u kojem živimo zasnovan na onim stvarima koje se ne mogu kupiti. „Polećemo, tata“, pomislila sam, shvatajući da je pravo vreme da sve što je bilo pogrešno postane stvar prošlosti.
Osećala sam njegovu podršku, jer je znao šta znači preživeti, a još važnije – kako opstati u svetu u kojem ljudi poput Viktorije i drugih koji su verovali da sve mogu kupiti, neće moći zauvek da kontrolišu sve oko sebe. Tako je počelo novo poglavlje u mom životu, koje nije više bilo zasnovano na površnoj moći, već na istinskoj sposobnosti da se preživi i izdrži sve što dolazi.
