U ovom članku otkrivamo šta o Vašoj ličnosti i unutrašnjem stanju govori navika hodanja s rukama iza leđa, gest koji na prvi pogled djeluje bezazleno. U nastavku saznajte kako psihologija tumači ovaj položaj tijela i koje skrivene poruke može otkriti o Vama…
Hodanje sa rukama sklopljenim iza leđa često odražava unutrašnju smirenost i samopouzdanje. Ovaj prirodni položaj širi grudni koš, opušta ramena, te stvara osjećaj sigurnosti i ravnoteže. Za razliku od zatvorenih ili odbrambenih poza koje sugerišu nesigurnost, ovaj gest je znak da osoba zrači smirenošću i stabilnošću, te joj teško može poremetiti ravnotežu. Ovaj stav nije rijedak među osobama na visokim pozicijama autoriteta – kao što su nastavnici, nadzornici, vojnici ili lideri.
- Često se viđa kada takvi ljudi tiho posmatraju okolinu, dajući nesvesnu poruku o svojoj opreznosti, prizemljenosti i stabilnosti. “Blic” ističe da ovakav način stava ukazuje na pažljivost, i da ljudi sa ovakvim položajem često deluju sigurno i spremni na svaku situaciju. Osim toga, takvi ljudi često zrače dostojanstvom koje podstiče druge da se osećaju sigurno i poštovano u njihovom prisustvu.
Ovaj stav ima duboko ukorenjeno značenje u mnogim kulturama i društvenim normama, pa tako kod ljudi na visokim pozicijama može predstavljati i znak autoriteta. On nije samo znak fizičke ravnoteže, već i mentalne kontrole, gde osoba kao da nosi sa sobom sigurnost da je u stanju da upravlja situacijom. Takav stav podseća na vojni stil hodanja, gde je disciplina ključna, ali i kod akademskih ličnosti koji svojim prisustvom i pozicijom često utiču na druge svojim autoritetom.
- “Kurir” napominje da rukama iza leđa često hodaju i umetnici, istraživači i filozofi, jer ova poza im pomaže da se usmjere prema svom mentalnom svetu i u tišini pronađu odgovore na važna pitanja. Mnogi ljudi su nesvesni toga, ali upravo taj fizički izraz ima duboko ukorenjeno značenje, i to kako u svakodnevnim interakcijama, tako i u prilikama koje zahtevaju smirenost i dostojanstvo.
Kada se postavite sa rukama iza leđa, otvara se prednji deo trupa, čime se omogućava lakše disanje i poboljšava koncentracija. Ovaj položaj prirodno podstiče razmišljanje, razmatranje ideja ili, jednostavno, uživanje u tihom trenutku. “Kurir” spominje da ovaj stav često viđamo kod onih koji šetaju sami, bilo da je u pitanju park ili muzejski prostor – jer podstiče kontemplaciju i mirno posmatranje okoline.
Ovaj način hodanja se često povezuje sa razmišljanjem, jer prednji deo trupa ostaje otvoren, što omogućava bolji protok vazduha i veći kapacitet za koncentraciju. Često se viđa kod onih koji razmišljaju o životu, analiziraju situacije ili pokušavaju da pronađu dublje značenje u svakodnevnim stvarima. To je razlog zašto ljudi sa ovakvim ponašanjem često izgledaju kao da su u stalnoj potrazi za odgovorima na velika pitanja, čak i dok se kreću kroz svakodnevne aktivnosti. Sam čin hodanja u ovom položaju može postati svojevrsni ritual smirenosti, kroz koji osoba u tišini analizira i rešava svoje misli.
- Iako je ovaj gest prisutan u svakodnevnom životu, njegov značenje može zavisiti od konteksta. Na zvaničnim ceremonijama, paradama ili skupovima, on je znak discipline i dostojanstva. Međutim, u privatnim situacijama, može sugerisati emocionalnu distancu ili povučenost, kao da osoba više razmišlja o vlastitim mislima nego što je angažovan u spoljnim dešavanjima.
Na primer, kada je osoba u društvenom okruženju, ali stoji sa rukama iza leđa, može delovati kao da se povukla i da je mentalno prisutna samo u svojim razmišljanjima, dok istovremeno komunicira smirenost i stabilnost. “Danas.ba” navodi da u nekim slučajevima ovaj stav može ukazivati i na emocionalnu distancu, gde osoba nije spremna da se otvori ili deli svoja osećanja. Međutim, ovo nije pravilo, jer kod drugih osoba ovaj položaj može biti znak apsolutnog poverenja u sebe i u okolinu.
Stručnjaci za ponašanje ovaj stav često povezuju sa samokontrolom i emocionalnom stabilnošću. “Stil” ukazuje na to da, kada je osoba u ovakvom položaju, ona je obično u fazi posmatranja i analize, kada um više razmišlja nego što je angažovan u aktivnostima. Ovaj položaj može biti duboko ukorenjen u drevnim instinktima, kada telo signalizira da se okolnosti smatraju bezbednim i da je osoba u potpunoj kontroli. U mnogim kulturama, ovaj gest ima različita tumačenja. U azijskim kulturama, na primer, smatra se simbolom mudrosti i unutrašnje ravnoteže.
- “Danas.ba” navodi da je ovaj gest često prisutan među učiteljima, monasima i starijim osobama, koji ga koriste da pokažu svoju smirenost i kontrolu. U Evropi, posebno među vojnicima i akademicima, stav sa rukama iza leđa označava disciplinu i autoritet. U nekim obrazovnim sistemima čak se poučava kao pravilno držanje, pokazatelj poštovanja i dobrog ponašanja. Uobičajeno je da se u školama, kao deo obrazovnog sistema, djeca podučavaju kako da drže svoje ruke tokom nastave, pa tako i ovaj gest može biti ukorenjen u osnovama pravilnog ponašanja i držanja.
Ovaj suptilni gest, bilo da je svestan ili nesvestan, nosi duboko značenje o tome kako osoba vidi sebe i svoju ulogu u svetu. “Mega Vijesti” ističu da iako mnogi usvajaju ovaj položaj zbog udobnosti, on ne ostaje neprimećen. Ovaj stav može ukazivati na osobu koja je smirena, radoznala i pažljiva, ili onu koja je u potpunosti opuštena, jer omogućava ruke da se odmore, smanjuje napetost u ramenima i doprinosi stabilnosti u hodu. Na kraju, hodanje sa rukama iza leđa možda je jednostavno znak unutrašnje ravnoteže, ali je daleko od beznačajnog, jer nosi mnoge poruke koje osoba nesvesno šalje kroz svaki korak. Bilo da je to gest smirenosti, analize ili unutrašnje discipline, on ima moć da komunicira sigurnost i samopouzdanje onog ko ga usvaja.
