Kupujete paradajz zimi? Bacite ga odmah ako na deklaraciji piše ovo

Zimski paradajz krije mnoge zamke na deklaraciji. Kupovina jarko crvenog paradajza usred februara može lako da vas prevari, jer unutar njega čeka bijela, tvrda i bezukusna unutrašnjost koja podsjeća na stiropor. Mnogi ljudi su često bili naivni, misleći da nemaju sreće, dok nisu počeli pažljivije da čitaju sitna slova na gajbicama. Trgovci računaju na to da kupci biraju očima, a ne razumom, a Blic upozorava da upravo ta navika može dovesti do loših izbora na tržištu.

• Zimski paradajz koji treba da izbegnete najčešće nosi oznaku LSL (Long Shelf Life), što znači da je paradajz genetski modifikovan da traje duže i da ne truli. Ovo direktno utiče na ukus i sočnost ploda. Ako na deklaraciji piše da je rok trajanja duži od dve sedmice na sobnoj temperaturi, to je znak da je paradajz uzgojen da izdrži duže vreme transporta i čuvanja, što često znači da je ukus ploda praktično nestao. Telegraf napominje da ova genetska modifikacija dovodi do gubitka prirodnog okusa, a sam plod postaje sličan plastici.

Iako su neki moderni hibridi paradajza dizajnirani za transport, oni su često skupljeni dok su potpuno zeleni. Ovaj paradajz se tretira gasom etilenom, kako bi „pocrvenio“ dok se transportuje do tržišta. Ovaj proces može dovesti do lošeg kvaliteta i mirisa, pa je dobro obratiti pažnju na sledeće: zemlja porijekla može otkriti kako je paradajz uzgojen i koji tretmani su primenjeni tokom transporta, dok klasa II često označava plodove koji su mehanički oštećeni ili neujednačeni, ali se i dalje prodaju po punoj ceni.

• Tvrdoća na pritisak može takođe biti signal da unutrašnjost ploda nije razvila potrebnu sočnost i aromu, što znači da je plod verovatno sazreo pre nego što je postigao svoj prirodni potencijal ukusa. Problem sa zimski paradajzom je, zapravo, u genetici i načinu uzgoja.

Moderni hibridi su napravljeni da izdrže transport od hiljadu kilometara bez ijedne modrice, ali nikada ne razvijaju šećere jer nemaju dovoljno sunčeve svetlosti. Rastu u podlozi natopljenoj hemikalijama, što dovodi do gubitka prirodnih hranljivih materija. Danas upozorava da, iako je ova vrsta paradajza ekonomski isplativa, u mnogim slučajevima ne može zadovoljiti standarde okusa i kvaliteta.

Da bi se pokušao popraviti ukus ovakvog paradajza, savetuje se da se nikada ne drži u frižideru. Hladnoća uništava čak i ono malo mirisa što je preostalo. Najbolje je držati ga na sobnoj temperaturi, pored jabuke ili banane, što ponekad može ubrzati prirodno dozrijevanje, iako se ne mogu očekivati čuda. Kurir savetuje da, čak i kada koristimo trike, prava promena ukusa zavisi od osnovnog kvaliteta ploda.

• Kada je u pitanju sigurnost konzumiranja paradajza, treba imati na umu da, iako je „drven“ paradajz bezbedan za jelo, nije hranljiv. Bijele niti koje se nalaze u ovom paradajzu zapravo su celulozna vlakna koja služe da plod ostane čvrst tokom transporta, ali takav paradajz ima minimalno vitamina.

Najbolji izbor za zimski paradajz su bliži krajevi poput Grčke, Albanije ili Turske, jer što je kraći put od njive do vaše trpeze, to je manje hemije korišćeno za očuvanje svježine. Domaći zimski paradajz je rijetkost i obično skuplji, ali se može prepoznati po mirisu na peteljci, koja ako ne miriše na „zeleno“, ni plod neće imati ukus.

Za sve one koji se pitaju šta da rade s drvenim paradajzom, preporuka je da ga iskoriste u kuhanim jelima, gde će začini i sosovi možda ublažiti njegov bezlični ukus. Dobar savet može biti da ga koristite u jelima gde je tekstura manje bitna, a ukusi se razvijaju kroz kuvanje. Za one koji žele kvalitet, najvažnije je da ne podležu marketinškim trikovima i da pažljivo biraju plodove koji im dolaze na sto.