U ovom članku Vam donosimo upozorenje o vrsti ribe koju mnogi često jedu, ne znajući kako može uticati na zdravlje srca i nivo holesterola. U nastavku saznajte zašto je stručnjaci smatraju lošim izborom i na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine…
Iako je riba često promovirana kao odličan izvor omega-3 kiselina, vitamina i minerala, nije svaka riba jednako korisna za zdravlje. Neke vrste, iako popularne, mogu imati negativan uticaj na naše zdravlje, povećavajući holesterol ili izazivajući druge ozbiljne zdravstvene probleme. Prema informacijama koje su preneli domaći izvori poput Blic-a, nije svaka riba iz radnji idealna za našu ishranu, a posebno treba obratiti pažnju na one vrste koje mogu biti štetne.
- Riba je poznata po tome što je bogata omega-3 masnim kiselinama, kao i vitaminima D, E, A i B grupe. Ove hranljive materije povoljno utiču na naše zdravlje, uključujući poboljšanje funkcije srca i mozga, kao i jačanje imuniteta. Međutim, Blic-ov članak ističe da nisu sve vrste ribe podjednako korisne.
Stručnjaci savetuju da se u ishranu uključe vrste ribe poput skuše, haringe, polaka, bakalara, lososa, smuđa, sardina i tunjevine. Ove ribe su bogate nutrijentima i, u većini slučajeva, manje sadrže štetne materije poput žive, koja može biti prisutna u nekim vrstama, naročito onima koje potiču iz zagađenih voda.
- Riba sa Atlantika i Pacifika je posebno preporučena, jer sadrži manje žive u poređenju sa ribama iz drugih vodenih površina. Takođe, prema Medonetu, odrasla osoba bi morala da pojede veliki broj konzervi tunjevine da bi došlo do ozbiljnog trovanja živom, ali to nije slučaj sa svim vrstama ribe. Ipak, treba biti oprezan kada su u pitanju trudnice i deca. Institut za majku i dijete savetuje da se trudnice i mala deca ograniče na konzumaciju mršavih riba koje potiču iz čistih voda Atlantika, Pacifika i Sjevernog mora.
Međutim, postoji nekoliko vrsta riba koje bi trebalo izbegavati, a među njima je pangasius. Ova slatkovodna riba, koja je popularna u Srbiji, dolazi iz Vijetnama, gde se uzgaja u izuzetno lošim uslovima. Zbog toga što se uzgaja u skučenim prostorima, pangasius se ne može prirodno razmnožavati, pa se uzgajivači oslanjaju na hormonske injekcije kako bi stimulisali njegov razvoj.
Ovi hormoni, kao i sumnjiva hrana, mogu dovesti do nakupljanja štetnih materija u ribi, što može negativno uticati na ljudsko zdravlje. Stručnjaci preporučuju da se izbegava ova riba, jer se njena konzumacija ne preporučuje s obzirom na to da praktično ne sadrži omega-3 masne kiseline koje su ključne za srce i mozak.
- Sličan problem postoji i sa tilapijom, još jednom azijskom slatkovodnom ribom. Tilapija je često uzgajana u zagađenim rezervoarima, puni se hormonima i hranom koja ubrzava njen rast. Vas Glas upozorava da ova riba sadrži visoke količine arahidonske kiseline, koja je omega-6 masna kiselina. Redovno konzumiranje ove kiseline može izazvati upale u telu, povećati rizik od srčanih oboljenja i ubrzati starenje ćelija. Zbog toga, stručnjaci savetuju da se tilapija izbegava, posebno ako se ne zna njen izvor.
Nilski smuđ, iako bogat proteinima i vitaminom A, takođe se smatra nepreporučljivom ribom zbog svog niskog sadržaja omega-3 masnih kiselina i visoke koncentracije palmitinske kiseline. Palmitinska kiselina doprinosi proizvodnji lošeg holesterola, što može povećati rizik od srčanih bolesti. Ove informacije su prenete iz izvora kao što je Telegraf, koji upozorava na potencijalne negativne posledice redovne konzumacije nilskog smuđa.
Pored riba, postoji još nekoliko morskih plodova koji mogu biti štetni za zdravlje. Butterfish, na primer, sadrži oleinsku kiselinu koja može izazvati ozbiljne probleme sa probavom, uključujući dijareju i mučninu. Česta konzumacija ove ribe može dovesti do problema sa varenjem i stvoriti dodatni pritisak na organizam.
- Škampi, iako bogati proteinima, često dolaze iz spornih uslova uzgoja, što znači da mogu sadržavati štetne materije, a njihova neadekvatna priprema može doprineti problemima sa lošim holesterolom.
S obzirom na ove informacije, preporučuje se da se pažljivo biraju vrste riba koje konzumiramo, kako bismo uživali u njihovim zdravstvenim koristima, a istovremeno izbegavali potencijalne rizike. Blic-ov članak naglašava da je izuzetno važno obratiti pažnju na poreklo ribe i uslove njenog uzgoja, jer to direktno utiče na kvalitet i sigurnost hrane koju unosimo u organizam.
