U današnjem izdanju Vam donosimo znakove koji mogu ukazivati na dug i zdrav život, a koje mnogi često zanemaruju. U nastavku saznajte koje osobine i navike imaju ljudi koji najčešće dožive duboku starost…
Iako zdrava ishrana i dobri geni sigurno igraju značajnu ulogu, stručnjaci sve češće naglašavaju da ponašanje, društveno okruženje i psihološka stabilnost mogu imati jednako ili čak veće značenje u određivanju dužine života. Na primer, dve osobe sa sličnim genetskim predispozicijama mogu imati potpuno različite zdravstvene ishode u zavisnosti od toga kako žive. Osoba koja se redovno kreće, spava dovoljno i neguje bliske odnose imaće značajno veće šanse da doživi duboku starost nego neko ko je pod stalnim stresom i vodi sedentaran način života.
- Prema mišljenju “Vas Glas”, važno je shvatiti da dug život nije samo pitanje godina, već i kvaliteta tih godina. Samokontrola, kao ključna osobina, pokazala se kao važan pokazatelj dugovečnosti. Ljudi koji uspevaju da odlože trenutno zadovoljstvo u korist dugoročne koristi imaju manji rizik od razvoja ozbiljnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes. “Blic” otkriva da istraživanja pokazuju da je sposobnost samoregulacije povezana s delom mozga zaduženim za planiranje i kontrolu ponašanja.
Osobe sa razvijenijom samokontrolom lakše održavaju zdrave navike, što direktno utiče na smanjenje rizika od razvoja mnogih hroničnih bolesti. Ova sposobnost, koja se često razvija još u detinjstvu, može se unaprediti tokom života i postati ključna za održavanje dobrog zdravlja i dužeg života. Pored samokontrole, kvalitet odnosa u životu igra ključnu ulogu u zdravlju.
- Dugotrajna istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju bliske prijatelje, partnera ili porodicu sa kojom su emocionalno povezani ređe oboljevaju od hroničnih bolesti. “Blic” napominje da kvalitativni odnosi smanjuju nivo stresa, pomažu u emocionalnoj stabilnosti i mogu poboljšati mentalno zdravlje. Usamljenost, s druge strane, povezana je sa povišenim krvnim pritiskom, većim nivoima stresa i većim rizikom od prerane smrti. Iako broj prijatelja i poznanika nije presudan, kvalitet odnosa je od najveće važnosti.
U današnjem vremenu, kada su društvene mreže postale glavni oblik komunikacije, važno je ulagati u stvarne susrete i razgovore uživo, koji imaju dubok pozitivan efekat na zdravlje i dugovečnost. Osim kvaliteta odnosa, umereni optimizam i otpornost na stres igraju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja. Ljudi koji imaju realističan, ali optimističan pogled na život pokazuju manju stopu hroničnih bolesti i duži životni vek.
Ovaj pristup ne znači ignorisanje problema, već sposobnost da se suočimo sa izazovima sa verom u pozitivan ishod. “Vas Glas”ukazuje na to da umjereni optimizam pomaže u regulaciji stresa. U stresnim situacijama, naš organizam reaguje oslobađanjem hormona stresa, koji, ako se oslobađa prečesto, može uzrokovati oštećenje krvnih sudova i poremećaje u imunološkom sistemu. Stoga, otporan stav prema stresu, kao i uvođenje zdravih navika kao što su vođenje dnevnika zahvalnosti ili redovno vreme za odmor, može značajno doprineti dužem i zdravijem životu.
- Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih faktora koji doprinosi dugovječnosti. “Blic” naglašava da to ne znači da treba provoditi sate u teretani ili raditi intenzivne treninge. U mnogim zajednicama poznatim po velikom broju stogodišnjaka, ljudi ostaju aktivni kroz svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje, rad u bašti ili obavljanje kućnih poslova.
Ove aktivnosti poboljšavaju osetljivost na insulin, održavaju mišićnu masu, podržavaju zdravlje srca i mentalno zdravlje. Čak i šetnja od trideset minuta dnevno može smanjiti rizik od depresije i anksioznosti, što se direktno odražava na dužinu života.
Konačno, osećaj svrhe i ličnog ispunjenja igra ključnu ulogu u zdravlju i dugovečnosti. Ljudi koji osećaju da njihov život ima smisao, koji veruju da imaju razlog da ustanu ujutro, pokazuju bolju otpornost na bolest i manji rizik od prerane smrti.
- “Vas Glas” ističe da svrha može biti vezana za brigu o porodici, volontiranje, bavljenje hobijem ili učenje novih veština. Aktivnosti koje podstiču osećaj korisnosti povezuju se sa boljim imunitetom i većim zadovoljstvom životom, što doprinosi održavanju zdravih navika i dužem životu.
Dug i zdrav život nije rezultat jedne velike odluke, već niza malih izbora koji se ponavljaju svakog dana. Naše navike, odnosi, način razmišljanja i nivo fizičke aktivnosti zajedno oblikuju našu budućnost. Dakle, kako bi ste imali dug i ispunjen život, ne zaboravite ulagati u sve ove aspekte svakodnevnog života.
