U ovom članku Vam donosimo objašnjenje šta se može dešavati u organizmu kada čovjek redovno odlazi na spavanje poslije ponoći i zašto stručnjaci upozoravaju da to nije bezazleno. U nastavku saznajte koje promjene se mogu javiti i kada je vrijeme da obratite pažnju na svoje navike spavanja…
U današnjem društvu, kada su obaveze svakodnevno sve prisutnije, mnogi se pitaju da li je zaista loše ako ne legnu na spavanje pre ponoći. Iako se često savetuje da je najbolji trenutak za spavanje pre 12 sati uveče, istina je da nije univerzalno pravilo koje definiše kada bi odrasla osoba trebalo da ide na spavanje.
- Ipak, stručnjaci upozoravaju da veoma kasno odlazak na spavanje može ukazivati na potencijalne probleme u obrascu spavanja. Neurolog Kristofer Vinter iz klinike za neurologiju i spavanje u Virdžiniji, kao i voditelj podkasta „Sleep Unplugged“, ističe da nije nužno razlog za zabrinutost ako ste noćna ptica, ali vrlo kasno odlazak u krevet može biti znak da nešto nije u redu sa vašim ciklusom spavanja【Blic】.
U svetu spavanja, istraživanja nisu previše obimna kada je reč o direktnim uticajima odlaska na spavanje posle ponoći, ali ipak postoje neka koja ukazuju na negativne posledice po zdravlje. Prema studiji objavljenoj u časopisu “JAMA Network Open”, osobe koje redovno idu na spavanje posle ponoći imaju veću glikemijsku varijabilnost, što je faktor rizika za hronične bolesti i ranu smrtnost.
- Ovo se može povezati sa nestabilnim nivoima šećera u krvi, koji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Osim toga, kasno spavanje povezuje se sa većim rizikom od mentalnih problema kao što su depresija i anksioznost. Studija objavljena u “Psychiatric Research” 2024. godine otkrila je da ljudi koji ležu posle jedan sat u noći imaju veći rizik od psihičkih poremećaja, što uključuje i depresiju【Blic】.
Jedan od faktora koji doprinosi negativnim posledicama kasnog odlaska na spavanje je uticaj na naš biološki ritam. Prirodni biološki sat ljudi obično podstiče da legnu ranije, dok kasno spavanje može poremetiti cirkadijalni ritam, koji je odgovoran za naše fiziološke i ponašajne procese, uključujući kada da se probudimo i kada da spavamo. Džejd Vu, specijalista za ponašajnu medicinu spavanja, napominje da ljudi koji ležu posle ponoći mogu propustiti dubok san koji se najčešće javlja tokom prve dve ili tri sata spavanja, što može negativno uticati na lučenje hormona rasta, kao i na povećanje nivoa hormona stresa poput kortizola【Telegraf】.
Takođe, stručnjaci se slažu da redovan odlazak na spavanje posle ponoći može da naruši kvalitet spavanja, čime se smanjuje količina dubokog sna, a to pak može dovesti do problema sa zdravljem. Kada zaspimo kasno, gubimo najvažniji period sna, koji je ključan za regeneraciju tela i obnavljanje energije.
- Dubok san pomaže u proizvodnji hormona rasta i drugih supstanci koje su bitne za normalan rad organizma, dok njihov izostanak može dovesti do lošeg oporavka i smanjenja imuniteta. Pored toga, noćne ptice mogu imati problema sa pravilnim sinhronizovanjem svog biološkog sata sa spoljnim svetlom, što dovodi do nesanice i smanjenog kvaliteta života【Vas Glas】.
Da biste poboljšali kvalitet svog sna, stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih strategija. Jedna od njih je da ujutru provedete vreme na dnevnom svetlu. Iako je često teško promeniti navike spavanja, važno je sinhronizovati biološki sat sa dnevnim svetlom, što će vam pomoći da se probudite u pravo vreme.
Džejd Vu preporučuje da provodite barem 20 minuta napolju svako jutro, kako biste prirodno sinhronizovali svoj biološki sat sa spoljnim svetlom. Takođe, izbegavajte dremke u popodnevnim satima, jer one mogu dodatno poremetiti vaš ritam spavanja. Iako može biti teško ostati budan ukoliko niste dobro spavali prethodne noći, dremanje može samo odložiti vreme kada ćete otići na spavanje sledeće noći【Vas Glas】.
- Ukoliko imate problema sa spavanjem, lekari preporučuju da prestanete koristiti ekrane pre spavanja, jer plavo svetlo koje oni emituju može dodatno otežati uspavljivanje. Postoje naočare koje blokiraju plavo svetlo, a njihovom upotrebom možete ublažiti ovaj problem, naročito ako se naviknete na ovu naviku nekoliko sati pre nego što planirate da legnete. Redovna fizička aktivnost tokom dana takođe može pozitivno uticati na kvalitet sna, jer se telo brže opušta nakon fizičkog napora【Blic】.
Na kraju, važno je napomenuti da nije kraj sveta ako se desi da ponekad legnete posle ponoći, ali dugoročno gledano, takva praksa može negativno uticati na vaše zdravlje. Ako se budite umorni i niste u mogućnosti da uspostavite normalan ciklus spavanja, savetuje se da se obratite lekaru specijalisti za spavanje, koji će vam pomoći da otkrijete uzrok vaših problema sa snom. U svakom slučaju, ako redovno legnete posle ponoći i osećate se sveže i odmorno, to može značiti da vaše telo dobro funkcioniše u skladu sa tim ritmom.
