U ovom članku Vam otkrivamo koje greške u bašti nikako ne biste trebali praviti u martu, jer mokra i hladna zemlja može ozbiljno oštetiti pojedine usjeve. U nastavku saznajte koje biljke su posebno osjetljive i kako da ih zaštitite od nepovoljnih proljetnih uslova…
Dok martovski vazduh polako donosi miris buđenja, svaki iskusni baštovan zna da je ovaj mesec “vuk u jagnjećoj koži”. Sunčani dani nas mame u vrt, ali zemlja je još uvek hladna, a mrazevi vrebaju iz zasede. Da bi vaša bašta tokom leta bila u punom sjaju, sada je ključno ne podleći nestrpljenju.
- Kako prenosi portal “Blic”, mart zahteva mudrost planiranja, a ne brzinu delovanja, jer greške napravljene u ovom prelaznom periodu mogu uzrokovati štetu koja se teško popravlja. Postoje stroga pravila o tome šta nikada ne treba raditi u bašti tokom marta, kako biste izbegli smrzavanje biljaka ili trajno oštećenje strukture zemljišta.
Najveća zamka u koju baštovani početnici upadaju jeste prerana sadnja osetljivih biljaka na otvorenom. Povrće poput paradajza i paprike, kao i cvetnice poput begonija i petunija, dolaze iz toplijih krajeva i njihove ćelije ne podnose niske noćne temperature marta. Sadnja ovih kultura pre nego što prođe opasnost od mraza rezultiraće ili potpunim uginućem ili drastično usporenim rastom od kojeg se biljka nikada potpuno ne oporavi.
- Regionalni portal “Kurir” u svojim savetima za uređenje dvorišta ističe da je mart vreme za zatvorene rasade, a ne za bitku sa nepredvidivim spoljašnjim uslovima. Druga velika greška odnosi se na obradu samog zemljišta. Ako je tlo nakon prolećnih kiša previše mokro, kopanje ili oranje je strogo zabranjeno. Kada obrađujete vlažnu zemlju, ona se zbija i gubi svoju prirodnu mrvičastu strukturu, stvarajući teške grudve koje, kada se osuše, postaju tvrde poput kamena.
To onemogućava korenju da diše i da se nesmetano širi, a protok vazduha i vode kroz takvo tlo biva trajno narušen. Takođe, budite oprezni sa đubrivom; hladno tlo znači da su korisni mikrobi još uvek u stanju hibernacije, pa biljke ne mogu efikasno da apsorbuju hranljive materije, što može dovesti do “sagorevanja” korena usled nagomilanih hemikalija.
Orezivanje u martu takođe zahteva hiruršku preciznost i znanje. Najčešća greška je sečenje biljaka koje cvetaju rano u proleće, kao što su rane ruže, šljive ili kajsije. Ako ih orežete sada, doslovno ćete ukloniti već formirane pupoljke i ostati bez plodova i cvetova. Ruže koje cvetaju na “starom drvetu” treba orezivati tek nakon što završe sa cvetanjem. Uz to, pripazite na zalivanje; tlo se u martu sporo suši, pa prekomerna vlaga može izazvati truljenje korena i razvoj gljivičnih bolesti koje će uništiti biljku pre nego što sezona i počne.
- Ako želite da vaša bašta postane cvetna oaza, morate voditi računa i o pravilnom razmaku između biljaka. Pretrpavanje na malom prostoru dovodi do međusobnog zaklanjanja i borbe za hranljive materije, što rezultira kržljavim rastom.
Sunce je apsolutni ključ za cvetanje, pa pogrešan izbor mesta sa premalo svetla garantuje oskudne cvetove. Takođe, nemojte ignorisati štetočine i prve znake bolesti; gljivice i insekti vrebaju mlade pupoljke, pa je redovan pregled biljaka u martu presudan za zdrav start sezone.
Zlatno pravilo marta je: Ne forsirajte prirodu. Pripremite alat, planirajte raspored na papiru, očistite saksije, ali dopustite zemlji da se prirodno zagreje. Vaša bašta nije samo skup biljaka, već živ organizam koji prati sopstveni ritam. Kako naglašava sarajevsko “Oslobođenje”, strpljenje u martu je najbolja investicija za bujan maj. Fokusirajte se na umerenost i pažljivo posmatranje, i vaša bašta će vam uzvratiti zdravljem i lepotom koju ste s ljubavlju isplanirali.
