U ovom članku Vam otkrivamo kada je to pravi trenutak za rasađivanje paradajza i greškama koje mnogi prave svake godine. U nastavku saznajte koji datum je ključan i kako da izbjegnete truljenje biljaka…
Uzgoj sopstvenog povrća predstavlja jedan od najispunjenijih hobija, ali uspeh u baštovanstvu nije samo pitanje ljubavi i truda, već pre svega savršenog tajminga. Kada je u pitanju kralj svake bašte – paradajz, odluka o tome kada će on napustiti sigurnost tople prostorije i preći u otvoreno polje bukvalno određuje sudbinu vašeg prinosa. Mnogi baštovani amateri, poneseni prvim toplim zracima aprilskog sunca, naprave grešku koja ih košta meseci rada, zaboravljajući da zemlja u proleće krije opasnost koja se ne vidi na prvi pogled. Kako prenosi domaći portal Blic, stručnjaci upozoravaju da nestrpljenje u proleće neminovno donosi prazne gajbe u avgustu, jer paradajz ne trpi hladno zemljište i nagle promene temperature koje su karakteristične za naše podneblje.
Osnovno pravilo koje svaki ozbiljan povrtar mora da poštuje jeste da se rasađivanje na otvoreno vrši tek kada prođe svaka realna opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. U našim klimatskim uslovima, taj kritični period najčešće pada između 1. i 15. maja, a datum je apsolutno ključan zbog temperature same podloge.
Nije dovoljno da vazduh bude topao; presudno je da temperatura zemljišta bude konstantno iznad 15 stepeni Celzijusa. Paradajz je po svojoj prirodi tropska biljka i on jednostavno ne podnosi ono što baštovani popularno zovu „hladne noge“. Ako se koren spusti u hladnu i vlažnu zemlju, on prestaje da se razvija, počinje da truli i biljka ulazi u stanje dubokog stresa iz kojeg se, čak i ako preživi, veoma teško i sporo oporavlja.
Mnogi početnici se pitaju da li je moguće rizikovati i izneti rasad ranije, nadajući se ranoj berbi. Odgovor koji struka daje je uvek isti: priroda ne prašta preuranjene poteze. Čak i ako noćne temperature padnu samo na trenutak ispod 10 stepeni, biljka će ostati zakržljala, a plodovi će kasniti nedeljama u odnosu na one koji su posađeni u pravo vreme. Umesto da se oslanjate isključivo na prognozu sa ekrana, preporučuje se da proverite samu zemlju – ako pod rukom osetite da je hladna i mokra, obavezno sačekajte još nedelju dana. Idealno vreme za sadnju je oblačan dan ili predveče, kako bi se izbeglo iscrpljivanje tek posađene biljke pod direktnim sunčevim zracima, čime se drastično povećava procenat uspešnog primanja rasada.
Najveća opasnost kod prerane sadnje, pored samog mraza, jeste vlažna trulež koja napada koren koji u hladnoj zemlji ne može da diše. Kako navodi regionalni izvor Kurir, tada nastupaju gljivična oboljenja koja mogu uništiti zdravu biljku za svega nekoliko sati. Možete videti rasad koji je ujutru izgledao savršeno, a već popodne klone i propada jer je stabljika “pojedena” u nivou zemlje.
Da biste ovo izbegli, ključno je sprovesti proces kaljenja biljaka. Deset dana pre konačnog preseljenja u baštu, rasad treba iznositi napolje na par sati dnevno kako bi očvrsnuo na vetru i suncu.
- Duboka sadnja je još jedan trik majstora – paradajz se sadi dublje nego što je bio u saksiji jer ima jedinstvenu sposobnost da pušta dodatno korenje celom dužinom stabljike koja se nađe pod zemljom, što mu daje dodatnu stabilnost i bolji pristup nutrijentima.
Priprema same rupe za sadnju takođe igra veliku ulogu u budućem razvoju. Savetuje se da se u svaku rupu ubaci šaka kvalitetnog komposta ili dobro pregorelog stajnjaka kako bi biljka dobila neophodan početni impuls za rast.
