Danas Vam otkrivamo neke zanimljive činjenice o znojenju i šta različiti obrasci mogu značiti za Vaše zdravlje. U nastavku saznajte kada je znojenje normalno, a kada može biti znak da se treba obratiti ljekaru…
U ljudskom organizmu znojenje ima potpuno jasnu, biološku i izuzetno korisnu primarnu svrhu, a to je efikasno hlađenje tela i odbrana od pregrevanja. Kada spoljašnja temperatura naglo poraste usled letnjih vrućina, intenzivnog fizičkog vežbanja, emotivnog uzbuđenja ili hroničnog stresa, naše znojne žlezde momentalno luče tečnost koja isparavanjem sa površine kože uspešno snižava temperaturu. Reč je o izuzetno sofisticiranom prirodnom mehanizmu pomoću kojeg se održava stabilno i bezbedno unutrašnje okruženje čitavog organizma.
- Međutim, kada se ovaj proces počne javljati bez ikakvog očiglednog spoljašnjeg razloga, ili pak u potpunosti izostane onda kada je najpotrebniji, telo nam šalje ozbiljno upozorenje da unutrašnji sistemi ne funkcionišu kako treba. Kako u svom uvodnom izlaganju o signalima koje nam šalje koža domaći medijski portal Kurir navodi, poremećaji u izlučivanju tečnosti nikada ne bi trebalo posmatrati samo kao estetski problem, jer oni predstavljaju direktan prozor u rad našeg nervnog, endokrinog i metaboličkog sistema.
U medicinskoj praksi jasno se razlikuju dva osnovna obrasca ovog fenomena, a to su lokalizovano i generalizovano izlučivanje tečnosti. Lokalizovani tip, koji podrazumeva pojavu kapljica na tačno određenim i ograničenim delovima tela kao što su dlanovi, pazusi, lice ili stopala, najčešće nije direktan pokazatelj neke teške sistemske bolesti, ali za pojedinca predstavlja izvor ogromne psihološke i socijalne nelagode. Ovakvo stanje može drastično otežati svakodnevne socijalne interakcije, izazvati duboku nesigurnost u društvu, pa čak i negativno uticati na profesionalni život i samopouzdanje.
- Sa druge strane, ukoliko se celo telo bez prestanka i prekomerno obliva tečnošću, – stručnjaci sumnjaju na pojavu takozvane sekundarne hiperhidroze. Ona se javlja kao direktna posledica ozbiljnih unutrašnjih oboljenja, među kojima se najviše ističu dijabetes, poremećaji u radu štitne žlezde, skrivene hronične infekcije, ili može predstavljati agresivnu reakciju organizma na dugotrajno uzimanje određenih vrsta lekova. Snažni emocionalni okidači, poput naglog stresa, anksioznosti i straha, imaju razarajući i trenutan uticaj na rad naših znojnih stanica. U trenucima kada se nalazimo pod pritiskom ili u stanju panike, nervni sistem automatski pokreće prastari mehanizam pripreme za borbu ili beg, što ubrzava rad srčanog mišića, drastično povećava dotok krvi u mišićna tkiva i šalje snažan signal žlezdama da započnu lučenje.
Ovakvo emocionalno reagovanje najčešće pogađa ruke, lice i predeo pazuha, a ono što je posebno problematično jeste činjenica da se može aktivirati i u situacijama koje samo podsvesno asociraju na stres, bez ikakve stvarne i fizičke pretnje u okruženju. Pored emocija, hormonske oscilacije kroz različite životne faze takođe diktiraju intenzitet ovog procesa. Žene tokom menopauze redovno prolaze kroz neprijatne valunge, odnosno iznenadne nalete toplote koji su praćeni obilnim znojenjem, naročito u toku noći. Ove epizode nastaju usled drastičnog pada nivoa estrogena, što direktno remeti rad hipotalamusa, našeg glavnog centra za termoregulaciju. Slične manifestacije, praćene specifičnim i intenzivnijim mirisom usled pojačane aktivnosti lojnih žlezda, pogađaju i tinejdžere u periodu puberteta pod uticajem snažnog talasa polnih hormona.
Detaljno analizirajući zdravstvene navike stanovništva i prenoseći mišljenja vrhunskih dermatologa, poznati srpski portal Blic otkriva da je potpuni izostanak znojenja, poznat pod medicinskim nazivom anhidroza, znatno opasniji od prekomernog lučenja, jer telo u tom stanju gubi sposobnost samostalnog hlađenja. Osobe kod kojih koža ostaje potpuno suva i užarena čak i tokom ekstremno visokih spoljašnjih temperatura ili teškog fizičkog napora nalaze se u direktnom i životnom riziku od dobijanja toplotnog udara i teške dehidracije ćelija, zbog čega bi hitno morale potražiti stručni lekarski savet i obaviti detaljne kliničke pretrage. Posebnu pažnju i oprez zahteva fenomen noćnog znojenja, naročito ukoliko je ono toliko izraženo da se osoba budi potpuno mokra, a da pritom u spavaćoj sobi nije pretoplo.
- Ako su ove noćne epizode praćene neobjašnjivim gubitkom telesne težine, stalnim osećajem hronične slabosti ili blago povišenom jutarnjom temperaturom, to može biti ozbiljan alarm koji ukazuje na prisustvo malignih bolesti, teških sistemskih infekcija ili skrivenih endokrinih poremećaja koji se nikako ne smeju ignorisati. Sa druge strane, kada govorimo o samoj estetici, važno je razbiti mit o tome da je ljudski znoj sam po sebi neprijatnog mirisa. Čista tečnost koju žlezde izluče je potpuno bezmirisna, a težak i neprijatan vonj nastaje tek onog trenutka kada bakterije koje prirodno naseljavaju površinu naše kože započnu proces razgradnje njenih organskih sastojaka. Zbog toga održavanje rigorozne lične higijene, redovno tuširanje, nošenje garderobe isključivo od prirodnih materijala poput pamuka i lana, izbegavanje previše začinjene hrane i pravilno korišćenje antiperspiranata predstavljaju ključne korake u uspešnom neutralisanju neprijatnih mirisa.
U situacijama kada primetite da vam tečnost koja se luči ima izrazito slan ukus i izaziva oštro peckanje i crvenilo ukoliko dospe u kontakt sa očima, to je jasan pokazatelj da vaš organizam kroz ovaj proces gubi kritične količine esencijalnih elektrolita, a naročito natrijuma. U takvim specifičnim okolnostima od presudne je važnosti odmah nadoknaditi izgubljene minerale i vodu, bilo kroz upotrebu specijalnih izotoničnih napitaka, bilo kroz konzumaciju hrane koja je prirodno bogata elektrolitima, kako bi se na vreme sprečio nastanak opasnih poremećaja u radu mišićnog sistema i srčanog ritma.
Osvrćući se na preventivne metode i savremene terapijske pristupe ovom problemu u našem regionu, popularni domaći medij Telegraf napominje da se prirodna regulacija rada znojnih žlezda može uspešno postići kroz korenitu promenu životnih navika, što podrazumeva uravnoteženu ishranu bez toksina, adekvatan dnevni unos čiste vode i uspešno upravljanje svakodnevnim stresom. Međutim, u slučajevima kada hiperhidroza postane hronična i počne drastično da narušava opšti kvalitet života pojedinca, savremena medicina nudi efikasna i brza rešenja, koja se kreću od specifične medikamentozne terapije, preko ciljanog apliciranja botoksa u kritične regije koje privremeno blokira rad žlezda, pa sve do minimalno invazivnih hirurških zahvata koji trajno rešavaju ovaj problem.
