Onkolozi mole da ovo ne stavljate u frižider ili mikrovalnu: Utiče na vaše hormone više nego mislite

Savremeni način života doneo je sa sobom mnoga praktična rešenja koja ljudima u velikoj meri olakšavaju svakodnevicu i ubrzavaju obavljanje kućnih poslova. Mikrovalne pećnice, lagane plastične posude i čuvanje ostataka hrane u frižideru postali su neizostavan deo rutine unutar gotovo svakog savremenog domaćinstva. Međutim, eminentni stručnjaci poslednjih godina sve glasnije i češće upozoravaju da određene duboko ukorijenjene navike mogu predstavljati ozbiljan i dugoročan problem za ljudski organizam, posebno kada se veštački materijali poput plastike koriste na neadekvatan način. Kako u svojim tekstovima o zdravlju i prevenciji bolesti često naglašava popularni domaći portal Mondo, mnogi onkolozi i stručnjaci za hormonalno zdravlje otvoreno upozoravaju da najveći rizik nastaje u trenucima kada ljudi masovno zagrijavaju hranu u plastičnim posudama ili kada određene vrste ove ambalaže mesecima stoje u frižideru u direktnom kontaktu sa namirnicama i pićem.

• Iako se takvo ponašanje na prvi pogled čini potpuno bezopasno i bezazleno, izlaganje plastike visokim temperaturama ili pak dugotrajnim procesima hlađenja može izazvati lančanu reakciju i ubrzano oslobađanje skrivenih toksičnih hemikalija koje kasnije, kroz konzumaciju obroka, završavaju duboko u ljudskom organizmu. Posebna pažnja u naučnim krugovima posvećuje se opasnim supstancama kao što su bisfenol A (BPA) i štetni ftalati. To su specifična industrijska jedinjenja koja se redovno nalaze u sastavu različitih plastičnih masa, a globalni stručnjaci već decenijama detaljno istražuju njihov pogubni uticaj na ljudsko zdravlje. Problem je u tome što ove agresivne supstance unutar tela mogu delovati kao takozvani hormonski disruptori, što znači da imaju sposobnost da ometaju i potpuno blokiraju prirodan rad endokrinog sistema.

Poznato je da hormoni imaju izuzetno važnu, vitalnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju organizma jer precizno regulišu san, trenutno raspoloženje, bazalni metabolizam, rad štitne žlijezde, reproduktivnu plodnost, nivo energije i mnoge druge ključne biološke procese. Regionalni medijski portal Kurir objašnjava da kada jednom dođe do destabilizacije i poremećaja osetljive hormonalne ravnoteže, telo počinje da šalje jasna unutrašnja upozorenja kroz simptome kao što su hronični umor, nagle promjene raspoloženja, nekontrolisano debljanje, estetski problemi sa kožom ili uporna nesanica. Upravo zbog toga, ugledni lekari konstantno apeluju na javnost da se svakodnevne navike u kuhinji nikako ne smeju ignorisati niti potcenjivati. Najveći rizik po zdravlje nastaje kada pojedinci stavljaju vrelu, tek pripremljenu hranu direktno u plastične kutije ili kada takvu vrstu ambalaže koriste za brzo podgrijavanje obroka u mikrovalnoj pećnici, čime se proces prelaska toksina ubrzava.

• Veštačka toplota dokazano ubrzava otpuštanje mikroskopskih štetnih čestica iz zidova posude, a one zatim nevidljivo i trajno prelaze u hranu koju kasnije unosimo u sebe. Mnogi zabludeli potrošači iskreno vjeruju da je za bezbednost sasvim dovoljno kupiti kutiju na kojoj stoji zvanična oznaka da je pogodna za upotrebu u mikrovalnoj pećnici, ali stručnjaci upozoravaju da čak ni tada ne treba rizikovati sa visokim temperaturama. Još jedna veoma česta i rasprostranjena greška u domaćinstvima jeste čuvanje izrazito masne hrane u plastici, s obzirom na to da hemijska kombinacija masnoća i toplote deluje poput rastvarača i dodatno povećava mogućnost prelaska toksina u hranu. Iz tog razloga, lekari uvek preporučuju prelazak na staklene ili keramičke posude, naročito tokom procesa termičke obrade namirnica.

Zanimljivo je da ovaj problem ne mora uvek biti odmah uočljiv niti praćen burnim simptomima, jer čovek može godinama koristiti plastiku bez ikakvih spoljašnjih znakova bolesti, dok za to vreme unutrašnji organi polako ali sigurno trpe tihe posledice nakupljanja toksina. Dugotrajna izloženost ovim sintetičkim spojevima drastično povećava rizik od nastanka hroničnih hormonalnih poremećaja, ozbiljnih problema sa muškom i ženskom plodnošću, pa čak i razvoja najtežih onkoloških oboljenja. U celom ovom procesu posebno su ugrožena i osetljiva mala deca, čiji se organizam i endokrini sistem još uvek intenzivno razvijaju i mnogo su podložniji razornom uticaju stranih supstanci nego odrasli ljudi. Zbog toga pedijatri savetuju roditeljima da u širokom luku izbegavaju grejanje dečje hrane u plastičnim posudicama i da uvek biraju bezbednije prirodne materijale za flašice i posuđe.

• Prosečan čovek uglavnom uopšte ne razmišlja o tome koliko puta tokom jednog jedinog dana dođe u direktan kontakt sa plastikom. Flaše za vodu, jednokratna ambalaža za dostavu brze hrane, kutije za pakovanje ostataka ručka, plastične kašike, viljuške i čaše postale su neraskidivi i podrazumevani deo moderne svakodnevice. Ipak, cilj medicinskih stručnjaka nije stvaranje bespotrebne panike među ljudima, već razvijanje svesne i zdrave navike o tome kako minimalne i jednostavne promene u kući mogu imati ogroman, kapitalni značaj za očuvanje zdravlja cele porodice. Jedna od osnovnih preporuka jeste da se hrana uvek kada je to moguće skladišti u staklenim posudama, jer staklo kao prirodni materijal ne ispušta nikakve hemikalije pri zagrevanju i smatra se najsigurnijim mogućim izborom.

Takođe, strogo se preporučuje da se plastične flaše sa vodom nikada ne ostavljaju na direktnom suncu ili u unutrašnjosti automobila tokom vrelih dana, jer sunčeva toplota ekstremno utiče na oslobađanje štetnih materija direktno u tečnost koju pijemo. Pouzdani domaći portal Blic u svojim zdravstvenim i medicinskim rubrikama naglašava da su mnogi svesni građani tek poslednjih godina počeli ozbiljnije da obraćaju pažnju na deklaracije proizvoda i sastav ambalaže. Iako su popularne oznake koje garantuju odsustvo bisfenola postale izuzetno tražene na tržištu, stručnjaci upozoravaju na oprez jer pojedine zamenske hemikalije koje se koriste u industriji još uvek nisu dovoljno dugoročno istražene, pa je opšti zaključak da je najbolji i najsigurniji izbor jednostavno smanjiti ukupnu upotrebu plastične ambalaže u svakodnevnom životu.

• Pored same plastike, medicinski radnici upozoravaju i na opasnost od pretjeranog konzumiranja gotove, industrijski prerađene hrane iz kesica i kutija. Takvi proizvodi tokom proizvodnje prolaze kroz višestruke agresivne procese pakovanja, sterilizacije i ponovnog zagrejavanja, što drastično povećava mogućnost kontakta hrane sa različitim industrijskim hemikalijama. Svježe pripremljena hrana od celovitih namirnica i prirodni materijali za njeno čuvanje i dalje se s pravom smatraju zlatnim standardom za očuvanje dugovečnosti. Mnogi pojedinci su počeli da menjaju svoje višegodišnje loše navike tek nakon što su se lično suočili sa prvim ozbiljnijim zdravstvenim problemima, kada su ih neobjašnjiv umor, pad imuniteta ili nesanica naterali da detaljno preispitaju svoju kućnu rutinu.

Moderni lekari danas sve glasnije govore o tome da opšte zdravlje ljudskog tela ne zavisi isključivo od skupih lekova i redovnih lekarskih pregleda, nego u ogromnoj meri od malih, svakodnevnih odluka koje svesno donosimo unutar svog doma. Način na koji svakodnevno čuvamo, hladimo i podgrevamo hranu za svoje najbliže možda deluje kao nevažna sitnica, ali upravo te sitne navike, kada se ponavljaju godinama, igraju presudnu ulogu u očuvanju zdravlja. Na kraju, poruka stručne javnosti je jasna, nije potrebno živeti u konstantnom strahu od okruženja, ali je od životne važnosti biti pravovremeno i tačno informisan o opasnostima koje vrebaju. Naš organizam svakodnevno i neprekidno reaguje na sve ono što unesemo u njega, a osetljivi hormoni prvi trpe posledice nepažnje, zbog čega zamena plastike staklom predstavlja jednostavan i siguran korak ka zdravijem životu.