U današnjem članku govorićemo o tome kako su naši stari posmatrali novac, koje su običaje i verovanja vezivali za njega i na koji način su pokušavali da obezbede stabilnost i blagostanje u kući.
- Smatralo se da odnos prema novcu nije samo stvar materijalnog, već i duhovnog stava, pa su se brojna pravila prenosila sa kolena na koleno. Ta verovanja, iako nastala u davna vremena, i danas imaju svoje mesto jer mnogi ljudi i dalje osećaju da određene navike i simboli mogu privući finansijsku sigurnost.
Jedno od prvih i najpoznatijih pravila odnosilo se na novčanik. On nikada nije smeo da bude potpuno prazan. Čak i kada na računu nije bilo dovoljno sredstava, u novčaniku je morao da stoji bar jedan novčić. Verovalo se da novac voli da „stanuje“ tamo gde ga već ima, pa se tako privlače nove prilike i bolja zarada. Pored toga, ljudi su često čuvali svoju prvu zarađenu novčanicu ili onu koju su dobili na poklon od drage osobe. Takav novac se smatrao talismanom, jer je donosio osećaj sigurnosti i podsećao vlasnika na trud, rad i dobrotu. Nije ni čudo što je i danas običaj da se novčanik, kada se poklanja, nikada ne predaje prazan – uvek se u njega stavlja makar simboličan iznos.
Posebno zanimljivo je bilo verovanje da crvena boja novčanika privlači uspeh i napredak. Crvena se oduvek vezivala za energiju, snagu i prosperitet, pa su naši preci smatrali da upravo takav novčanik pomaže domaćinu da se finansijski uzdigne. Danas se to tumači i psihološki – boja može podstaći osećaj samopouzdanja i spremnosti da se preduzimaju koraci ka boljem životu.
Pored pravila o čuvanju novca, postojali su i saveti o tome kada i kako se on koristi. U starim vremenima verovalo se da je sreda pre podne najbolji trenutak da se razgovara o povišici ili da se započne poslovni dogovor. Sve večernje transakcije smatrale su se nepovoljnim i nosile su rizik propasti. Takođe, nikada se nije smelo pozajmljivati novac, hleb ili so utorkom, jer bi to, prema narodnom shvatanju, značilo da sigurnost napušta dom. Plata je, kada stigne, morala bar jednu noć ostati u kući – tek sledećeg dana mogla je da se troši. Na taj način verovalo se da novac „upija“ energiju doma i da će duže trajati.
- Narodna mudrost išla je i dalje, pa je postojalo mnoštvo sitnih pravila koja su se strogo poštovala. Recimo, nije bilo poželjno skupljati mrvice sa stola golim rukama, jer bi to „oterao“ novac. Takođe, u kući se nije smelo zviždati – smatralo se da zvižduk rasteruje blagostanje. Da bi se privukla sreća, ljudi su u džepove odela koje vise u ormaru stavljali sitne novčanice.
Domaćice su naročito vodile računa o garderobi. Svaka rupica na džepovima odmah se krpila, jer se verovalo da novac „curi“ kroz oštećenu odeću. Dugmad na kaputima i košuljama morala su biti na svom mestu, jer je i to bilo povezano sa urednošću i stabilnošću u finansijama. Čak je i metla u kući imala svoju simboliku – nakon metenja uvek se ostavljala drškom okrenutom nadole, da se zadrži sreća i prosperitet.
- Međutim, postojala je i jasna granica kada je u pitanju poreklo novca. Novac dobijen na kocki, pronađen na ulici, oštećene novčanice ili zarđali novčići smatrani su nesrećnim. Taj novac se nije čuvao u novčaniku, već se davao siromašnima ili brzo trošio. Verovalo se da takav novac nosi lošu energiju i da može doneti nesreću onome ko ga poseduje. Nasuprot tome, krupna novčanica najvećeg apoena imala je posebnu moć. Ona se čuvala u kući čitavu godinu, kako bi upila energiju doma i potom privlačila obilje i stabilnost.
Kada se sve ovo sagleda, postaje jasno da su naši preci pridavali veliki značaj svakodnevnim postupcima u vezi sa novcem. Za njih je on bio više od običnog sredstva razmene – predstavljao je simbol životne sigurnosti, blagostanja i sreće. Njihova pravila možda deluju jednostavno ili čak sujeverno, ali nose dublju poruku: odnos prema novcu odražava i odnos prema životu, radu i sopstvenoj vrednosti. Ako se prema njemu ophodimo pažljivo, sa poštovanjem i mudrošću, veće su šanse da ćemo ga i privući, zadržati i pravilno upotrebiti.
Na kraju, iako živimo u vremenu digitalnih transakcija i savremenih bankarskih sistema, mnoga od ovih verovanja i danas se poštuju. Ljudi i dalje poklanjaju novčanike sa novcem unutra, biraju crvene boje za finansijsku sreću i čuvaju prvu zarađenu platu kao uspomenu i talisman. Ovi običaji podsećaju da materijalno nije odvojeno od duhovnog i da svaki znak poštovanja prema novcu može imati svoj odjek u stvarnom životu.
