U današnjem članku, razmotrićemo kako su se žene kroz istoriju često stavljale na poslednje mesto, zanemarujući vlastite potrebe u korist drugih.
- Ovaj fenomen, koji je bio posebno izražen pre nekoliko decenija, imao je duboke posledice na njihovu emocionalnu ravnotežu i psihološko blagostanje. Često su žene bile sklone da potisnu svoje istinske želje i ambicije kako bi ispunile očekivanja drugih, što je dovodilo do osećaja nezadovoljstva u kasnijim godinama života.
Žene su se često trudile da zadovolje potrebe drugih, bilo da je reč o porodici, prijateljima ili društvenim normama. Ovaj način života, koji je podrazumevao konstantno gušenje vlastitih želja i interesa, imao je negativan uticaj na njihov lični rast. Iako su bile svesne da takav način života ne vodi ka sreći, mnoge nisu mogle da se oslobode te navike. Sa godinama, duboko su gušile bilo kakve signale upozorenja, ne primećujući da je vreme prolazilo, a one su sve dalje bile od svojih istinskih želja.
Iako se danas u modernom društvu čini da su žene postale svestanije svojih prava i potreba, istraživanje sa Harvarda pokazuje da do stvarnih i dubokih promena još uvek nije došlo. Studija sa Harvarda koju je predvodio psihijatar Robert Waldinger pružila je jasne odgovore na pitanje – za čim žene najviše žale pred smrt. Iako živimo u vremenu kada je emancipacija žena postala važan društveni cilj, istraživanje pokazuje da mnoge žene i dalje vode život prema tuđim pravilima, što ih kasnije dovodi do ozbiljnih refleksija o tome šta su propustile.
Ovo istraživanje jasno je pokazalo da žene koje su svoj život bazirale na zadovoljenju očekivanja drugih često doživljavaju nezadovoljstvo i kajanje pred kraj života. Stalna usmerenost na zadovoljenje očekivanja drugih može imati ozbiljne posledice na emocionalnu ravnotežu i psihološko blagostanje. Iako je ovo ponašanje često imalo osnovu u želji da se zadovolje voljeni ljudi, u stvari je dovodilo do gušenja vlastitih ambicija i želja. Kao rezultat toga, mnoge žene su se osećale nesrećno i ispunjeno kajanjem kada su se osvrnule na prošlost.
- Takođe, postoji duboka veza između autentičnosti i sreće u životu. Prema rečima doktora Waldingera, autentičnost je ključ za ispunjen život. Biti veran sebi, slediti svoje osobne aspiracije i graditi istinski identitet predstavljaju temelj srećnog života. Sposobnost da se neguju duboki i autentični međuljudski odnosi takođe ima ogroman značaj za emocionalnu i psihološku stabilnost. Ove vrednosti postale su od presudnog značaja u istraživanjima koja se bave srećom i životnim zadovoljstvom.
- Dr. Waldinger, koji je profesor na Harvard Medical School i direktor Harvardske studije razvoja odraslih, posvetio je svoje istraživanje proučavanju faktora koji utiču na ljudsku sreću i životno zadovoljstvo. Njegove studije su prepoznate širom sveta, a njegov rad ima za cilj da podstakne ljude da preispitaju sopstvene životne izbore. Iako je istraživanje obuhvatilo mnoge aspekte života, centralna tema bila je važnost biti veran sebi i izgraditi život u skladu sa svojim istinskim vrednostima, a ne tuđim očekivanjima.
Doktor Waldinger je naglasio da je važnost autentičnih međuljudskih odnosa presudna. Ljudi koji neguju istinske i dublje veze sa porodicom, prijateljima i partnerima obično imaju veći nivo životnog zadovoljstva. Iako društvo često stavlja pritisak na žene da zadovolje potrebe drugih, ono što se ispostavilo kao najvažnije u životu jeste stvaranje istinskih veza koje nisu zasnovane na spoljnim očekivanjima, već na zajedničkom poštovanju i međusobnom razumevanju.
Svi ovi uvidi iz istraživanja sa Harvarda mogu da posluže kao važna podsetnica za žene da prestanu da se stavljaju na poslednje mesto. Umesto toga, potrebno je da se usmere na vlastite potrebe i ambicije, da postanu autentične i neguju međuljudske odnose koji će ih ispuniti i učiniti srećnima. Na kraju, sreća nije u tome da ispunjavamo očekivanja drugih, već da budemo verni sebi, da sledimo svoje želje i da stvaramo život u skladu sa sopstvenim vrednostima.
