U današnjem članku govorićemo o tome koliko su inflamatorne bolesti creva (IBC) ozbiljan zdravstveni problem savremenog čoveka. Ove bolesti, u koje spadaju Kronova bolest i ulcerozni kolitis, nastaju kao rezultat složenog odnosa genetike, životne sredine i imunog sistema.
- Iako medicina danas nudi različite vidove terapije, većina se svodi na lekove koji potiskuju imuni odgovor i ublažavaju upalu, ali to često nije dovoljno da se obolelima obezbedi dugoročno poboljšanje kvaliteta života. Upravo zato raste interesovanje za ulogu mikrobioma, odnosno ogromne zajednice mikroorganizama koji nastanjuju ljudska creva.
Crevni mikrobiom obuhvata milijarde bakterija, gljivica i virusa koji zajedno učestvuju u očuvanju zdravlja. Kada su u ravnoteži, oni deluju kao zaštitnici – jačaju crevnu barijeru, olakšavaju apsorpciju hranljivih materija i pomažu organizmu da se odbrani od infekcija i štetnih mikroba. Takođe, utiču na imunitet, regulišući njegov odgovor i smanjujući rizik od preterane upalne reakcije. Naučna istraživanja pokazuju da zdrava crevna flora može podstaći stvaranje sluzi koja prekriva zidove creva i time sprečava prodor patogenih organizama. Kada dođe do narušavanja te ravnoteže, proces poznat kao disbioza, posledice su ozbiljne – crevna barijera postaje propustljiva, štetne supstance ulaze u organizam, a to dovodi do hronične upale i oštećenja tkiva, što su ključne karakteristike IBC-a.
Jedan od pristupa koji se poslednjih decenija istražuje jesu probiotici. To su “dobre” bakterije koje unosimo kroz fermentisanu hranu ili suplemente. U teoriji, one mogu ponovo uspostaviti ravnotežu u crevima i smanjiti upalne procese. Međutim, kada se pogledaju rezultati dosadašnjih istraživanja, situacija nije jednostavna. Kod osoba sa ulceroznim kolitisom, određene vrste bakterija poput Bifidobacteria i Lactobacilli mogu doprineti smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života, ali efekti su i dalje ograničeni.
Kod obolelih koji su imali operaciju uklanjanja debelog creva i kojima je formiran tzv. J-džep, često se razvija upala poznata kao poučitis. U tim slučajevima najbolji rezultati postignuti su kombinacijom standardne terapije i probiotika VSL#3, što je trenutno i jedina probiotička terapija zvanično priznata kod ovih bolesti. S druge strane, kada se radi o Kronovoj bolesti, dosadašnja istraživanja nisu pokazala značajne koristi probiotika u poređenju sa placebom, pa ostaje pitanje da li i kako oni zaista mogu pomoći.
- Osim probiotika, sve veća pažnja posvećuje se i ishrani, tačnije vlaknima i tzv. prebioticima. Vlakna predstavljaju osnovnu hranu za bakterije u crevima koje su odgovorne za očuvanje zdravlja. Ishrana bogata povrćem, žitaricama i mahunarkama podstiče rast bakterija koje imaju antiinflamatornu ulogu, pa je to jedan od načina da se prirodno utiče na smanjenje upalnih procesa. Prebiotici su posebni sastojci hrane koje ljudski organizam ne može da svari, ali ih zato mikrobiom koristi kao gorivo.
Time se jača njegova funkcija i omogućava održavanje zdrave ravnoteže. Naučni dokazi o koristima prebiotika za IBC još uvek su ograničeni, ali prvi rezultati pokazuju obećavajuće efekte. Posebno se ističe mediteranska ishrana, koja je bogata vlaknima i koja, iako nema dramatične rezultate u lečenju samih bolesti, donosi blage koristi i ujedno unapređuje opšte zdravlje organizma. Zbog toga se redovno preporučuje obolelima, ali i svima koji žele da unaprede svoje zdravlje.
Ono što se često naglašava jeste potreba za personalizovanim pristupom. Nije svaka osoba ista, niti svi mikrobiomi reaguju jednako na probiotike, prebiotike ili određene vrste hrane. Možda u budućnosti upravo u individualnom prilagođavanju leži ključ uspeha u lečenju. Naučnici tek treba da utvrde koji sojevi bakterija su najkorisniji, u kojoj kombinaciji i u kojim dozama. Takođe, potrebno je istražiti koliko na terapiju utiče stil života, uključujući stres, fizičku aktivnost i navike u ishrani.
Zaključak je da probiotici i prebiotici imaju ogroman potencijal, ali još uvek nisu dovoljno jasno definisani kao terapija. Dokazi postoje, ali su skromni i nedovoljni da se donese univerzalna preporuka. Ipak, njihova primena u kombinaciji sa zdravim načinom života, pravilnom ishranom i medicinskom terapijom može doprineti smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života osoba koje boluju od IBC-a. Budućnost leži u daljim istraživanjima i razvoju personalizovane medicine, koja bi mogla doneti preciznija i efikasnija rešenja za ove složene bolesti.
