U današnjem članku govori se o životu i umetničkom putu Petra Lubarde, jednog od najznačajnijih slikara sa naših prostora, čija su dela i danas prepoznatljiva po snazi, kolorizmu i vizionarskom izrazu.
- Njegova umetnost bila je ogledalo unutrašnjeg sveta, ali i burnog života, ispunjenog ljubavlju, slavom, ali i tugom, naročito kroz odnos sa njegovom suprugom Verom Protić, jednom od najlepših i najkontroverznijih žena Beograda.
Petar je važio za izuzetno predanog i posvećenog umetnika. Bio je čovek mirne naravi, ali neumoran u radu. Često je znao da provede i po šesnaest sati dnevno u ateljeu, bez prekida, zaboravljajući i na obroke. Njegove slike su uglavnom bile monumentalnih dimenzija, što ga je primoravalo da satima stoji pred platnom. Posebnu pažnju posvećivao je pripremi – za jednu kompoziciju radio bi na desetinama skica i crteža. Tako je i u stvaranju čuvene slike „Kosovska bitka“ proveo nebrojene sate, usavršavajući svaku liniju i detalj.
Iako je bio čovek umetnosti, Petar je voleo i druge sfere stvaralaštva. Bio je pasionirani čitalac, ljubitelj poezije i filozofije. Slušao je klasičnu muziku, džez i savremene bendove poput Bitlsa. Posebno se isticala njegova strast prema kulturi i znanju, pa je i kroz slike umeo da spoji boje i simbole sa dubokim porukama.
U današnjem članku važno je istaći i njegov brak sa Verom Protić, ženom koja je plenila svojom lepotom i neobičnim pogledom. Njihova ljubav započela je 1946. godine u ateljeu profesora Mila Milunovića. Od tada su postali nerazdvojni i ubrzo se venčali u privatnoj ceremoniji. Iako mlađa od Petra, Vera je imala snažan uticaj na njega – bila mu je i supruga i kritičar, često komentarišući i korigujući njegova dela. Zajedno su putovali svetom, donosili uspomene i gradili svoj umetnički krug poznanstava.
- Njihov dom u Iličićevoj ulici na Dedinju bio je prepoznat kao mesto ljubavi, ali i određene zatvorenosti. Par je bio poznat po svojoj strasti i povezanosti, ali i po specifičnom odnosu u kojem je Vera često imala dominantnu ulogu. Ona je birala društvo, određivala granice i povremeno udaljavala Petra od prijatelja i porodice. Uprkos svemu, Petar ju je voleo bezuslovno, smatrajući je delom svoje sudbine.
Kako su godine prolazile, njihova veza doživela je velike potrese. Vera je napustila Petra zbog afere sa Đokom Perovićem, oficirom tajne službe i njihovim kumom. Odlazak je bio bolan – ponela je gotovo sve iz kuće, ostavivši Petra u teškom stanju. On je tada pao u bolest i slabost, ali su mu prijatelji i nova poznanstva pomogli da se donekle oporavi. Ipak, sudbina je želela da se Vera vrati, i par je, nakon burnog perioda, obnovio svoju zajednicu.
- U današnjem članku ne može se zaobići i mračnija strana njihove veze. Postojale su priče da je Vera bila izuzetno ljubomorna i manipulativna. Neki članovi porodice verovali su da je upravo ona uticala na Petrov emotivni i zdravstveni pad. Posebno se govorilo o tome da ga je mogla trovati, a takva sumnja pratila je događaje sve do njegove smrti. Bilo je i onih koji su verovali da je udisanje hemikalija iz boja i lakova kojima je eksperimentisao doprinelo njegovom kraju.
Petar je umro 1974. godine u svojoj 67. godini. Njegova smrt bila je iznenađenje za mnoge jer nije bilo jasnih medicinskih podataka o uzrocima. Činjenica da su nestali delovi njegove istorije bolesti unela je dodatnu dozu misterije. Porodica je ostala u neverici, a Vera je ubrzo nakon njegove smrti prekinula kontakte sa njegovim rođacima. Legat je otvorila bez njihovog znanja, a Petrova kuća na Dedinju polako je tonula u zapuštenost.
Ipak, ono što je ostalo iza njega jesu dela koja i danas svedoče o njegovom geniju. Njegove slike predstavljaju spoj tradicije i modernizma, protkane filozofskim promišljanjima i dubokom simbolikom. U njima se ogleda čovek koji je bio snažan u umetnosti, ali slab u privatnim odnosima, posebno u vezi sa Verom, koja je obeležila i oplemenila, ali i opteretila njegov život.
U današnjem članku zaključuje se da je priča o Petru Lubardi više od biografije jednog umetnika – to je priča o ljubavi, strasti, umetnosti i patnji. Njegova ostavština i dalje živi, a njegova ličnost ostaje obavijena oreolom tajne. Bez obzira na sve intrige i kontroverze, ono što ga čini besmrtnim jeste njegova umetnost, koja prevazilazi granice i vremena i ostaje zauvek deo kulturnog pamćenja.
