U današnjem članku govorićemo o jednom poslu u domu koji na prvi pogled može delovati jednostavno, ali zapravo zahteva dosta pažnje i strpljenja skidanje starih tapeta.
- Iako je najlakše angažovati stručnjake, mnogi žele sami da se upuste u ovaj poduhvat kako bi uštedeli novac i stekli iskustvo. Dobra vest je da postoje provereni načini da se postupak olakša i učini efikasnijim, a pritom zadrži kvalitet krajnjeg rezultata.
Prvi korak je uvek dobra priprema prostora. Svi predmeti koji se nalaze na zidovima, poput slika, ogledala i polica, moraju se skloniti. Nameštaj se pomera ka sredini sobe kako bi se obezbedio slobodan pristup zidovima. Pod treba zaštititi najlonom, najbolje pričvršćenim krep trakom uz lajsne, kako vlaga i ostaci ne bi oštetili površinu. Posebna pažnja posvećuje se utičnicama i prekidačima, jer je kontakt sa vodom opasan i može izazvati probleme.
Kada je prostor spreman, sledi izbor metode. Postoje dva osnovna načina za uklanjanje tapeta – klasično natapanje vodom i upotreba paročistača. Kod prve metode voda se ravnomerno nanosi na zid, najčešće pomoću pumpice, valjka ili široke četke. Bitno je da se natopi svaki deo, posebno ivice i uglovi oko vrata i prozora, gde se tapete najčešće zadrže. Preporučuje se da se prvo testira jedan manji deo zida, kako bi se proverilo koliko brzo lepak omekšava i da li se tapeta lako odvaja. Ako ide glatko, to je znak da je zid spreman za dalji rad.
Kod starijih tapeta, naročito višeslojnih, često se događa da se samo površinski sloj odlepi, dok donji ostaje zalepljen. U takvim situacijama potrebno je pokušati sa druge strane ili koristiti špahtlu za pažljivo guljenje. Iako je idealno kada tapeta silazi u jednom potezu, u praksi se često cepka na male delove, pa je potrebno više strpljenja i upornosti. Da bi se olakšao ovaj proces, u vodu se može dodati nekoliko kapi sredstva za pranje sudova ili malo sirćeta, što pomaže da se tragovi lepka lakše odvoje.
- Druga metoda, paročistač, naročito je koristan kada se radi o tvrdokornim tapetama koje ne popuštaju lako. Para prodire duboko u slojeve lepka, čineći ga mekanim i pogodnim za uklanjanje. Bitno je pomerati glavu paročistača polako po površini i odmah nakon delovanja pare koristiti špahtlu. Ako tapeta i dalje odoleva, postupak se ponavlja dok se ne postigne željeni efekat.
Nakon što su tapete uklonjene, dolazi završna faza – čišćenje zidova. Vlažna krpa natopljena toplom vodom koristi se za uklanjanje ostataka lepka i svih hemijskih sredstava koja su eventualno dodata. Prostorija mora ostati dobro provetrena dok se zidovi u potpunosti ne osuše, jer vlažan zid otežava naredne radove poput krečenja.
Pregled zidova posle skidanja tapeta je obavezan. Često se javljaju male neravnine, rupice od eksera ili ogrebotine nastale prilikom rada sa špahtlom. Ovakva oštećenja lako se saniraju glet masom. Nakon što se masa nanese i osuši, površina se prešmirgla finim brusnim papirom, čime se dobija glatka i ujednačena podloga spremna za dalju dekoraciju.
Ceo proces, iako zahtevan, može doneti veliko zadovoljstvo kada se vidi rezultat – zidovi spremni za novu boju ili potpuno sveže tapete. Najvažnije je ne žuriti i raditi sistematično. Kombinacija klasičnog natapanja i paročistača daje najbolje rezultate, a uz pravilnu pripremu i završnu obradu zidova moguće je postići profesionalan izgled i bez pomoći majstora.
Na kraju, skidanje starih tapeta nije samo tehnički posao, već i prilika da se prostor osveži i dobije novi karakter. Sa malo truda i pažnje, transformacija doma može biti potpuna, a zidovi spremni da ponovo zablistaju. Strpljenje i preciznost su ključ uspeha, a uz primenu pravih metoda svaki korak postaje lakši.
