U današnjem članku, upoznaćemo vas sa životom jednog čoveka koji je pronašao mir u prirodi, napustivši gradski život. Kemo Robinzon je proveo 12 godina radeći na državnoj carini, ali je shvatio da grad nije mesto koje mu pruža sreću i spokoj.
- Zbog toga je odlučio da promeni svoj životni put i da se preseli u Kruščićke planine, na 1260 metara nadmorske visine, gde je stvorio jednostavan i harmoničan život u skladu sa prirodom.
Stres je bio glavni razlog zbog kojeg je Kemo odlučio da napusti svoj posao i potraži mir u prirodi. On tvrdi da je život u gradu postao previše stresan i da mu je potrebna tišina i spokoj da bi se osećao ispunjeno. Danas su njegovi dani ispunjeni berbom šumskih plodova, jer svaka sezona donosi nove plodove koje koristi za pravljenje raznih sirupa i čajeva. Ovaj način života je za njega prava terapija, jer se povezuje sa prirodom i osluškuje ritam koji ona nameće.
Na svom imanju u planini, Kemo nije samo okrenut prirodi, već je i postao pravi simbol samodovoljnog života. Njegov imanje je mesto gde se snabdeva sa svim potrebnim za život, uključujući kokoške koje mu svakodnevno nose od 10 do 15 jaja. Ovaj način života mu pruža unutrašnju ravnotežu i osećaj postignuća, a sve plodove koje uberu iz prirode, on koristi za pripremu zdravih proizvoda koji imaju veliku vrednost na tržištu.
Jedan od najpoznatijih proizvoda koje Kemo pravi je sirup od šišarke jele, koji se odlikuje lekovitim svojstvima, te med od maslačka, koji je takođe poznat po svojim zdravstvenim benefitima. Takođe pravi domaći pekmez od šljiva sorte požegača i sirup od zove. Svi ovi proizvodi imaju veoma visoku nutritivnu vrednost, a Kemo ih pravi u skladu sa starim receptima koje je usvojio tokom godina života u prirodi. Ovi proizvodi postali su prepoznatljivi u njegovoj okolini i često dolaze posetioci koji žele da kupe nešto od ovih delikatesa.
- Zima za Kemu nije prepreka. Kada se snegovi previše zadrže i otežaju život u planini, on se vraća u svoje rodno selo kod Novog Travnika, gde nastavlja da se bavi stolarskim radovima. Tamo pravi poljoprivredne alatke, kao što su vile i grabulje, čime spaja svoju ljubav prema prirodi sa korisnim zanatom koji mu omogućava da zaradi i obezbedi sebi egzistenciju. Iako su njegovim proizvodima od prirodnih resursa mnogi oduševljeni, Kemo ne odustaje od zanatskog rada, jer je za njega važno da bude produktivan i povezan sa tradicijom.
Kemo se ne boji života u planini, jer mu priroda pruža sve što mu je potrebno. Strah nije nešto što on oseća, kako kaže, strahuje više od buke i haosa u gradskim sredinama nego od tišine koju mu planina nudi. Nikada se ne zaključava, ključ je uvek na bravi i nema ni televiziju, jer ne oskudeva u informacijama i zabavi koje mu priroda pruža. Njegov način života može da bude inspiracija mnogima koji žele da pobegnu od stresa i haosa svakodnevnog života i da pronađu svoju unutrašnju ravnotežu.
Kemo Robinzon je primer kako jednostavan i prirodan život može doneti sreću, čak i u svetu u kojem je sve više ljudi pod stresom i u potrazi za načinima da pobegnu od svakodnevnih briga. On je našao svoj mir u šumi i stvorio život kakav je oduvek želeo. Bez obzira na izazove s kojima se suočava, Kemo je dokaz da se život u skladu sa prirodom može ostvariti, bez potrebe za modernim udobnostima koje grad pruža.
Ovaj njegov životni izbor najbolje oslikava putokaz koji se nalazi na njegovom imanju, na kojem piše: “Bog te u šumu okreno”. Za njega, život u prirodi nije bekstvo od ljudi, već bekstvo od buke, stresa i haosa koji dominiraju u gradovima.
