U današnjem članku pričaćemo o jednoj potresnoj životnoj sudbini iz Bijeljine, u kojoj otac Dragan ostaje sam sa troje dece nakon što ih je majka napustila. Njegova priča je svedočanstvo o tome koliko je očinska ljubav snažna i koliko jedan roditelj može biti i majka i otac u isto vreme.
- Napušteni od majke, mališani su svoju sigurnost, toplinu i brigu pronašli u očevom zagrljaju. Uprkos siromaštvu, borbi za egzistenciju i svakodnevnim iskušenjima, Dragan je ostao stub porodice i dokazao da je moguće održati čist obraz i dostojanstvo čak i u najtežim okolnostima.
Njegov životni put započinje brakom sklopljenim nakon što su se upoznali preko društvenih mreža. Ljubav je isprva bila snažna, protkana poštovanjem i pažnjom. Dobijaju sina, a potom i ćerku Kaju. Na prvi pogled činilo se da su pronašli sklad i mir. Dragan je radio, njegova žena se brinula o domaćinstvu i deci, a porodica je živela jednostavno, ali sa puno međusobne ljubavi. Rođenjem treće ćerke Jane činilo se da je porodica zaokružena, ali tada kreću problemi koji će zauvek promeniti njihov život.
U početku su to bile sitnice, razlike u shvatanju života i porodice, ali ubrzo se ispostavilo da su temelji braka krhki. Posebno je pogađala činjenica da žena nije pokazivala dovoljno brige prema deci i Draganovoj majci, koja je bila bolesna. Kada je Dragan odlazio na rad u inostranstvo, očekivao je da porodica kod kuće ima sigurnost, ali umesto toga deca su bila zanemarena. U trenucima kada je shvatio da su mališani gladni i zlostavljani, prelomio je i odlučio da sam preuzme svu odgovornost.
Najpotresniji deo njegove ispovesti odnosi se na trenutke kada je brinuo o bebi Jani, dok je ona tražila majčinu nežnost, a majka ju je odbacila. Dragan se priseća trenutka kada je mala devojčica umesto flašice pokušavala da sisa njegov nos. Tada je shvatio da više nema na koga da se osloni i da je od tog trenutka ceo njihov život u njegovim rukama. Umesto da klone duhom, obratio se veri i obećao sebi da će izdržati, da će decu podići u poštenju i ljubavi.
- Sudbina ga nije štedela. Izgubio je posao, ali je odlučio da sve svoje vreme i energiju posveti deci. Iako skromno žive, nikada nisu bili bez očinske pažnje i topline. Dragan sam kuva, pere i vodi domaćinstvo, a ono što ga najviše raduje jeste činjenica da mu deca uzvraćaju ljubavlju i zahvalnošću. Posebno je ponosan na sina koji je najbolji učenik u školi i primer dobre vaspitanosti.
- Njegova bivša supruga, kako kaže, udavala se više puta nakon što je otišla, ali on u tome ne vidi ništa osim potvrde da njen život nema stabilnost. Ipak, nikada nije želeo da je vređa pred decom, jer veruje da, bez obzira na sve, majka zauvek ostaje majka. Samo što deca više i ne spominju njeno ime, jer su u očevom liku pronašla sve ono što im je potrebno.
Borba za decu nije bila laka. Morao je da se suočava i sa zakonskim preprekama, pa čak i pokušajima da mu oduzmu ćerke. Ipak, sud je stao na njegovu stranu i dodelio mu puno starateljstvo. On ističe da bi sve ponovo uradio isto, jer su njegova deca smisao njegovog života. Na pitanje o budućnosti odgovara da se nikada ne bi ponovo ženio – njegova jedina misija jeste da decu izvede na pravi put i da im pruži sigurnost.
Njegov dom je skroman, ponekad i prazan od hrane, ali nikada od ljubavi. Kada nema dovoljno, Dragan se uzda u dobrotu ljudi i veru u Boga, a pomoć mu, kako kaže, uvek stigne u pravom trenutku. Decu uči da dele sve što imaju, da budu zahvalni i da poštuju druge. Njihovo detinjstvo možda nije puno materijalnog, ali jeste bogato osećajem zajedništva i ljubavi.
Priča Dragana iz Bijeljine pokazuje da roditeljstvo nije samo biološka veza, već svakodnevna borba i spremnost da se žrtvuješ za svoje dete. On je primer da jedan čovek može sam da ponese teret života, da očinska ljubav može da bude jača od svih nedaća i da se dostojanstvo čuva čistim obrazom. Njegova deca danas rastu uz njega, skromna, ali srećna, svesna da imaju oca koji im je dao sve što je imao – sebe.
Ovaj životni put nije samo priča o napuštanju i boli, već i o veri, istrajnosti i pobedi ljubavi nad osudom i siromaštvom. Dragan je dokaz da snaga roditelja ne meri se bogatstvom, već spremnošću da se bori za osmeh svoje dece i da ih nauči da su, uprkos svemu, voljena i željena.
