U današnjem članku, želim da se osvrnemo na život i nasleđe Dimitrija Bjelice, jednog od najplodnijih šahovskih pisaca sveta, koji je preminuo pre tri meseca u 89. godini.
- Dimitrije Bjelica nije bio samo šahovski majstor, već i veliki otac, čiji je odnos sa ćerkom Isidorom bio izuzetno emotivan. Isidora Bjelica Pajkić, poznata srpska spisateljica, preminula je u 53. godini, ostavljajući iza sebe ne samo dubok trag u literaturi, već i dirljive uspomene na svog oca, koji je bio ne samo njen uzor, već i njen najbliži prijatelj. Ovaj tekst bavi se njihovim životima, odnosima i neprocenjivim doprinosom šahu i kulturi.
Dimitrije Bjelica bio je autor više od 80 knjiga koje su doživele čak 180 izdanja, ali i više od 70 video i CD izdanja. Njegovo delo je priznato širom sveta, a njegova strast prema šahu i pisanju bila je neupitna. Iako je postigao ogroman uspeh u šahovskom svetu, gde je bio šampion sveta, Evrope, i Amerike, Dimitrije je ostao ponizan, a najlepše što je postigao u životu smatrao je odnos sa svojom ćerkom. Njegov emotivni odnos sa Isidorom je bio očigledan u svim pričama koje je delio sa prijateljima i porodicom. Često je spominjao da je Isidora za njega uvek bila najveće postignuće.
Nakon smrti Isidore, Dimitrije je poslao pismo redakciji “Kurira”, koje je emotivno rasplakalo Srbiju. Pismo je bilo odgovor na Isidorine reči, koje je napisala svom ocu dok je još bila živa: “Kada bih birala između milion očeva, opet bih izabrala svoga tatu.” Ove reči, napisane s tolikom ljubavlju i zahvalnošću, odražavaju duboku povezanost koju su Isidora i njen otac imali. Ove reči su odjeknule širom Srbije, govoreći o jedinstvenom odnosu koji su delili.
Dimitrije je jednom prilikom ispričao kako je, dok je bio u Valjevu, naišao na mlade ljude koji nisu znali ko je legendarni šahista Bobby Fischer, a ni veliki šahisti poput Karpova ili Kasparova. Međutim, svi su znali ko je Dimitrije Bjelica – “to je tata Isidore Bjelice”. Dimitrije je s ponosom govorio o svom imenu, ali je istovremeno shvatao da je on, na neki način, bio poznatiji kao otac svoje slavne ćerke, nego kao šahovski majstor. Ipak, on nije mario za to. Često je govorio da je najponosniji na svoj odnos sa Isidorom i na to što su zajedno obišli svet.
- Njegova ljubav prema ćerki bila je očigledna i u njegovim pričama o njihovim putovanjima. Dimitrije je ispričao kako je jednom prilikom igrao simultanku sa decom sa Kosova, gde su mu dve devojke rekle da su njihova imena Isidora i Iva. Jedna od njih je, čak, izjavila da je dobila ime po Isidori Bjelici jer je njena mama obožavala njene knjige. Takve priče samo potvrđuju uticaj koji je Isidora imala na ljude širom sveta.
- U Holivudu, Dimitrije je imao priliku upoznati svoju ćerku sa slavnim ličnostima iz sveta filma, dok je u šahovskom centru Linares bio u društvu velikih šahista. Jedan od najposebnijih trenutaka bio je susret sa poznatim španskim slikarom Huanom Mirom, koji je nacrtao Dimitrija Bjelicu i poklonio originalnu sliku njegovoj ćerki. Dimitrije je bio ponosan na ovaj dar, ali je njegova ćerka Isidora bila ta koja je odlučila da sliku zadrži. Kada su mu ponudili hiljade dolara za sliku, Dimitrije je pitao svoju ćerku da li da je proda, na što je ona odgovorila da će kao najbolji otac na svetu tu sliku pokloniti njoj ako se razboli.
Dimitrije Bjelica se seća poslednjeg susreta sa Isidorom, kada je, poslednjeg dana njenog boravka u bolnici, doneo tri nove knjige koje su zajedno napisali. Iako Isidora nije mogla da se probudi, Dimitrije je ostao uz nju, govoreći joj kako su njihovi zajednički radovi bili prisutni u svetu. Na kraju je dodao: “Zbogom, najbolja ćerko na svetu!” Ove reči odražavaju duboku emotivnu vezu koju su delili.
Na kraju, Dimitrije Bjelica je napisao dirljiv akrostih za svoju preminulu ćerku, u kojem je izrazio svoju beskrajnu ljubav i ponos prema njoj. Njegove reči govore o tome koliko je Isidora bila voljena i cenjena, i kako je njen rad dotakao srca miliona ljudi. Akrostih je, zapravo, bio i opraštaj, ali i način da se odaje počast njegovoj voljenoj ćerki, koja je ostavila neizbrisiv trag u svetu književnosti i umetnosti.
Ovaj tekst nije samo priča o Dimitriju Bjelici kao šahovskom majstoru, već o njegovoj neizmernoj ljubavi prema ćerki Isidori, o njihovim zajedničkim uspomenama i uticaju koji su imali na svet.
