U današnjem članku osvrnućemo se na život legendarne pevačice Usnije Redžepove, koja je kroz decenije svoje karijere postala sinonim za muzikalnost, autentičnost i snagu karaktera.
- Iako je bila jedna od najvoljenijih izvođačica narodne i starogradske muzike, njen privatni život bio je obeležen brojnim usponima i padovima. Poslednje godine njenog života bile su obeležene borbom sa rakom pluća i dubokim emotivnim povredama, što je imalo snažan uticaj na njeno zdravlje i duhovno stanje.
Usnija i njen suprug, Svetomir Šešić Šele, proveli su više od tri decenije u braku, a spolja su delovali kao skladan i neraskidiv par. Javni imidž ovog estradnog para bio je savršen, a mnogi su ih smatrali primerom uspešnog zajedništva, uprkos izazovima estradnog života. Međutim, iza tih zidina, Usnija je doživela duboko razočarenje koje je promenilo njen pogled na svet.
Usnija je, prema pričama njenh bliskih prijatelja i kolega, bila duboko emotivno povređena od strane svog muža, s kojim je delila život i karijeru. Iako su zajedno sticali mnogo toga, ona je bila zvezda i mnogo je zarađivala i pre braka i tokom njega. Kroz godine braka, usmerena na svoju karijeru, Usnija nije mogla ni da nasluti da će je upravo njen suprug, s kojim je delila svoj život, izdati na kraju. Problem je nastao nakon njegove smrti, kada su njegovi najbliži počeli da zahtevaju da ona potpiše papire koji bi im omogućili da preuzmu njegovu imovinu, uključujući kuću na Dušanovcu. Ova situacija je duboko pogodila Usniju, a mnogi veruju da je ta izdaja dodatno ubrzala napredovanje njenog raka pluća.
Usnija Redžepova je tri godine vodila tešku bitku sa rakom pluća, koji je iscrpljivao njeno telo. Iako je svakodnevno trpela bolove i gubitak snage, nikada nije gubila veru. Njeni poslednji dani bili su obeleženi borbom za život, a mnoge kolege su se trudile da joj pruže podršku. Iako je svakodnevno patila, ona nije želela da se preda. “Ne puštajte me, ostanite sa mnom. Umirem! Gotova sam! Borim se koliko mogu, hoću da ozdravim” – reči su koje je izgovarala, govoreći o svojoj neizmernoj borbi.
- Usnija nije želela da bude prepoznata zbog svoje bolesti, a zbog svoje iscrpljenosti nije mogla da se oslanja na noge. Njeno telo je postajalo sve slabije, a ona sama je padala u stanje iscrpljenosti. Zbog svega toga, bilo je jasno da se njeno stanje pogoršavalo i da je smrt bila blizu. Međutim, Usnija Redžepova je do poslednjeg trenutka bila svesna svog stanja i nije želela da bude zaboravljena. Poslednji razgovori s njenim prijateljicama bili su emotivni i ispunjeni sećanjima na srećne trenutke iz prošlosti.
Kada je došlo vreme da se Usnija Redžepova oprosti od života, donela je tešku odluku o tome kako želi da bude sahranjena. Iako je prvobitno bilo planirano da bude sahranjena pored svog supruga, ona je odlučila da je sahrane u rodnoj Makedoniji, daleko od svega što je proživela u poslednjim mesecima života. 1. oktobra 2015. godine, Usnija je ispraćena na večni počinak u Skoplju, na muslimanskom delu groblja Butel, gde su joj se pridružili njeni najbliži.
Njena sahrana bila je skromna i tiha, u skladu s njenim željama. Na poslednjem ispraćaju nisu bili prisutni govori ni pompe, a samo nekoliko najbližih prijatelja i članova porodice prisustvovalo je ovom emotivnom trenutku. Među njima su bile i njene koleginice Esma Redžepova i Vaska Jankovska, koje su bile uz nju u dobrim i lošim vremenima. Iako su svi prisutni bili duboko potreseni njenim gubitkom, Usnija je otišla dostojanstveno, kako je i želela.
Usnija Redžepova je, kroz svoju karijeru, ostavila neizbrisiv trag na muzičku scenu, a njen život je bio ispunjen mnogim izazovima, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu. Iako je njena poslednja godina bila obeležena teškim fizičkim i emotivnim bolovima, ona je ostala zapamćena kao umetnica koja je volela svoj poziv i uvek davala sve od sebe. Njena smrt, nažalost, označila je kraj jedne ere, ali njen uticaj na narodnu muziku i starogradsku pesmu traje i dan-danas.
