U današnjem članku pričamo o jedinstvenom iskustvu Slobodana Simikića, svetskog putnika koji je odlučio da istraži misterije pustinje Gobi, u Mongoliji.
- Slobodan, koji je posetio više od 80 zemalja, jedan je od onih koji ne mogu da odole pozivu netaknutih i nepoznatih predela. Njegova ljubav prema pustinjama nije slučajna; ona je, kako on kaže, ušla u njegov život tiho i neprimetno. Iako se bavio alpinizmom i speleologijom, pustinja je bila ta koja je postala njegov pravi izazov.
Prva pustinja koju je posetio bila je Sahara, čiji su faraoni ostavili zagonetne piramide. Kasnije, tokom svojih istraživanja, shvatio je da mnoge druge civilizacije nisu odolele pustinji, ostavljajući iza sebe misteriozne tragove. On veruje da u pustinji, pod vrućim peskom, leže tajne koje su veće od onih koje možemo pronaći u okeanima. Dok je tragao za biblijskim mestima, prošao je Judejskom pustinjom, zatekao se pred manastirom Svetog Save Osvećenog, i iskustva koja je doživeo tamo nisu mu nikada izbledela iz sećanja.
Zahvaljujući ovom neobičnom pozivu ka pustinjama, Slobodan je posetio i Sinajsku pustinju, te je pod uticajem te prostranosti hodao kroz mesta koja su nosila tragove starog Mojsija. Pustinje su ga, kako kaže, podučile nečemu mnogo većem od samog postojanja. Zoroastrizam, religija drevnog persijskog carstva, bio je još jedan od njegovih interesantnih susreta, a pustinje u Iranu donose svoj jedinstveni izazov. Posebno je bio fasciniran pustinjom Dašt-e Lut, koja nosi naziv „Prazna pustinja“, te njenim slanim prostranstvima i neverovatnim vrućinama.
Završivši svoj put u Iranu, Slobodan je putovao prema Nepalu, gde je doživeo potpuni šok. Pronašao je zapanjujući grad i sreo živu boginju, fenomen koji je zadivio sve prisutne. Nepalu je posvetio posebnu pažnju jer je, kao putnik, uverio se da putovanja ne znače samo fizikalni trud, već i duhovno bogatstvo.
- Ono što ga je navelo na putovanje u Gobi pustinju bilo je duboko lično iskustvo, želja za nečim nepoznatim i želja da istraži nešto drugo, nešto potpuno nepoznato. Ušao je u Gobi sa velikom hrabrošću, zajedno sa svojim prijateljima i divnim dvogrbo kamilama. Iako su se pridržavali svih sigurnosnih mera, Slobodan je bio suočen sa nesigurnostima koje nosi pustinja. Kako kaže, nije mogao da objasni šta ga je tačno privuklo tim predelima, ali je bio siguran da je, poput mnogih drugih, podlegao njihovom čaru.
- Gobi pustinju je doživeo kao mesto opasnosti, no i velike lepote. Tokom svog putovanja do Hongora, gde se Gobi širi, naišao je na prijatne trenutke, ali su vrućina i pesak ubrzo počeli da ometaju njegovo istraživanje. Kamile su bile povezane, hodale su sporo, a Slobodan je, uživajući u prirodi, primetio kako su se njegove misli povremeno gubile, kao što se gubi orientacija u ovoj surovoj pustinji.
Međutim, tokom šetnje, Slobodan je na jednoj od dina primetio tragove nepoznatih stvorenja, što ga je podsetilo na mitološke priče o Mongolskom crvu smrti. Taj crv je navodno mogao ubiti izbacujući smrtonosni otrov, iako u realnosti to nije bilo dokazano. Iako prestravljen, Slobodan je nastavio da istražuje, podsećajući se na to koliko su pustinja i njene opasnosti stvarale atmosferu misterije i izazova.
Gobi je bila surova, sa ekstremnim temperaturama koje variraju od -40°C do +50°C. No, ono što je Slobodan najviše impresioniralo bila je njena historija. Mnoge karavane su prolazile kroz ovaj deo sveta, noseći dragoceni teret. Kamile, koje su prevozile robu putem svile, bile su simbol izdržljivosti i preživljavanja, čak i u ovakvim ekstremnim uslovima. S obzirom da je Gobi jedno od najznačajnijih nalazišta fosila dinosaurusa, Slobodan se zapitao kakve bi fosile budući istraživači mogli pronaći ako bi se ikada vratio na ovo mesto.
Njegova potražnja za nečim još dubljim, nešto što bi moglo objasniti sve tajne koje pustinja skriva, došla je do svog vrhunca u trenutku kada je, u zbrci i umoru, pomislio da se izgubio. Gledajući okolinu, shvatio je da nije više siguran u pravac u kojem je došao, niti kako da pronađe put nazad. Sada je bio potpuno prepušten pustinji. Iako su mu misli bile haotične i nesigurne, suočen sa sve većim umorom, Slobodan je, uprkos svemu, pronašao način da se vrati. To iskustvo je postalo za njega simbol otkrića, ali i opasnosti koje pustinje nose.
U Gobi, kao i u svim drugim pustinjama, ništa nije lako. Iako su zvezde na nebu i hladni izvori simboli nade, sama pustinja u sebi nosi snagu koja može obeshrabriti. Ipak, Slobodan veruje da je to iskustvo bilo samo jedno od mnogih na njegovom putovanju, koje će ga oblikovati i naučiti više nego što je ikada mogao da zamisli.
