U današnjem članku, razmatramo stavove 52-godišnjeg Igora, koji je izneo svoje vrlo konkretne kriterijume kada su u pitanju ljubavne veze.
- On jasno naglašava da je spreman da uđe u vezu jedino sa ženom koja je finansijski stabilna i koja je sposobna da samostalno stvori temelje za svoj život. Igor ističe da, ako žena do 45. godine nije uspela da obezbedi barem minimalnu imovinu, on ne želi da bude njen partner. Za njega, to nije samo finansijska nesposobnost, već i filozofski problem – pitanje odgovornosti i sposobnosti da se izgrade osnovni životni uslovi.
Njegov pristup ljubavnim vezama temelji se na iskustvima iz prošlosti, kada je imao nekoliko ozbiljnih odnosa. Prvi je bio sa ženom koja nije imala ambicije za karijeru i koja je smatrala da nije nužno imati stan. Međutim, uskoro se uselila kod njega, a njihov odnos je postao napet zbog sukoba oko zajedničkog života. Igor je pitao: “Gde je tvoj doprinos?” na šta je ona odgovorila da pruža toplinu i negovanje. Iako to ceni, Igor je prošao kroz slične situacije u prošlosti i nije želeo da ponovo bude taj koji daje sve.
Druga priča je bila s 47-godišnjom ženom, koja je imala iznajmljeni stan i odraslu ćerku. Ova žena bila je pametna i prijatna, ali kada je Igor predložio da ostanu odvojeni, uvredila se. Smatrala je da je odvojeni život “igra” i optužila ga da “broji” stvari. Igor je smatrao da samo posmatra situaciju i izvlači zaključke, jer nije želeo ponovo da ulazi u odnos u kojem bi samo on bio odgovoran za sve.
Treća priča je bila najteža i najtragičnija. Igor se zaljubio u ženu koja je bila učiteljica i beskućnica, imala je kredite, dete i psa. Iako je znao u šta se upušta, odlučio je da joj pomogne, iznajmi joj stan i izlazi s njom. Međutim, šest meseci kasnije, situacija se zakomplikovala jer nije želela da se preseli kod njega, a optužila ga je da ju je odbacio zbog njenog siromaštva. Igor je bio povređen, jer je želeo da njihova veza bude zasnovana na ravnoteži i odgovornosti, a ne na krivici ili spašavanju.
- Igor priznaje da njegov pristup može izgledati grub, ali napominje da nikoga ne ponižava. On jednostavno ne želi da bude u vezi u kojoj vidi crvene zastavice. Za njega, beskućnica sa 45 godina nije samo pitanje novca, već i loših izbora i nedostatka odgovornosti. Njegova filozofija je jasna – partnerstvo počinje sa autonomijom i sposobnošću da se stoji na vlastitim nogama.
- Kada su ga pitali šta bi uradio ako bi upoznao ženu koja mu se zaista svidi, ali nema gde da živi, Igor je zaćutao i dugo razmišljao. Na kraju je odgovorio da više ne želi nikog da spašava. On želi da živi život u kojem neće biti odgovoran za nekog drugog. Smatra da, ako žena sa 45 godina nije u stanju da stvori temelje za sebe, neće biti u mogućnosti da stvori temelj ni za njih dvoje. On želi da svoju starost provede sa nekim ko već može da stoji uspravno i ko nije počeo život iz početka.
Igorov stav izazvao je različite reakcije. Neki smatraju da je njegov pristup surov i previše racionalan, dok drugi smatraju da je potpuno opravdan u postavljanju takvih kriterijuma. Mnogi ljudi veruju da je u životu važno imati samosvest, ali i autonomiju, te da je odgovornost ključ uspešnog partnerstva. Dok je Igorova filozofija stroga, ona dolazi iz njegovih životnih iskustava i učenja, te je njegov cilj da se okruži ljudima koji su sposobni da se brinu za sebe i koji neće prebacivati odgovornost na druge.
Ovaj članak postavlja pitanje: Koliko je važno da partneri budu ekonomski i emotivno stabilni pre nego što se upuste u ozbiljnu vezu? I koliko su važna životna iskustva u oblikovanju naših stavova prema ljubavi i odnosima? Igorov stav nam daje mnogo za razmišljanje o tome šta tražimo u partnerima, i da li je zaista moguće imati zdrav odnos bez osnovnih temeljnih uslova kao što su autonomija i odgovornost.
