U današnjem članku želim da vam ispričam priču koja je šokirala mnoge. Vera Ivanovna iz malog ruskog gradića imala je 20 godina dugu korespondenciju sa svojim sinom Arkadijem, za kojeg je mislila da je živ.
- Pisma koja su stizala od njenog sina sve su bila ispunjena ljubavlju i obećanjima da se neće nikada vratiti, dok je Vera verovala da je njen sin siguran, daleko od nje, suočen sa opasnostima. Nikada nije posumnjala u postojanje tih pisama, sve dok nije otkrila istinu koja je bila šokantna i nezamisliva. Ovaj tragičan i duboko emotivan slučaj otkriva mračnu tajnu koja je trajala punih 20 godina.
Vera je godinama dobijala pisma svog sina, Arkadija, koji je navodno bio u bekstvu. Njegov život bio je obeležen problemima sa alkoholom, stalnim zbegovima i sumnjivim okolnostima. Vera je slala novac, poklone i lekove kroz Antoninu, ženu koja je bila deo njegovog života. Tokom tih godina, Vera je uveravala sebe da će njen sin jednog dana biti siguran i da će se vratiti kući. Iako je bila svesna da njen sin nije bio bez problema, nije mogla da nasluti užasnu istinu koja se krila iza tih pisama.
Za sve vreme, Vera nije znala da se njen sin već dugo ne nalazi među živima. Prvi put kada je primetila nešto čudno bilo je 1996. godine, kada je Arkadij iznenada nestao. Njegova poslednja poruka bila je jasna: morao je da se sakrije jer je bio u velikoj opasnosti. Njegova majka je odmah reagovala, slala novac, i trudila se da održava vezu sa sinom, iako nije znala da su mu ta pisma zapravo poslednji tragovi njegovog života.
Njegov nestanak postao je misterija, a sve je počelo sa njegovim bekstvom, nakon što je postao svedok ubistva dva kriminalca. Tokom godina, Vera je primala poruke i sve više poveravala Antonini, koja je bila jedina veza sa njenim sinom. Vera je čak početkom 2012. godine počela da sumnja u istinitost tih pisama, ali je verovala da je u pitanju previše opasna situacija da bi ga kontaktirala direktno. Arkadij je insistirao da ne koristi mobilne telefone i internet, što je dodatno zamaglio bilo kakve sumnje.
- Zanimljivo je kako Vera nije postavljala pitanja Antonini. Objašnjenje leži u tome što su pisma od Arkadija dolazila posredstvom zajedničkih prijatelja. Vera je svakog meseca s nestrpljenjem čekala te beleške, i uveravala se da je njen sin živ i da nije zaboravio na svoju majku. Međutim, jednog dana, sve je prestalo. Pisma su se iznenada zaustavila. To je bilo u novembru 2015. godine, kada je Vera počela da oseća da nešto nije u redu.
- U januaru 2016. godine Vera je dobila poziv, ali nije bio od njenog sina. Bio je to glas žene, koja joj je otkrila da njen sin više nije živ. Antonina, koja je zapravo bila umešana u sve, priznala je da je ubila Arkadija. Celi događaj postao je još tragičniji jer je Antonina, koja je godinama bila uz Veru, zapravo bila umešana u ubistvo njenog sina. Vera nije mogla da poveruje da je osoba kojoj je verovala sve ove godine bila ta koja je skrivila smrt njenog sina.
Kada je Antonina obavestila Veru, istina je počela da izlazi na videlo. Žena koja je verovala da će njen sin jednog dana doći, zapravo nije ni znala da je njena iluzija trajala decenijama. Kasnije je ustanovljeno da je Arkadij ubijen u brutalnoj svađi sa Antoninom. Žena je tvrdila da se branila jer je on bio pijan i agresivan, i da je udarila Arkadija čekićem u pokušaju da spasi svoj život. Nakon toga, telo je sakrila u podrumu svoje kuće.
Vera je, naravno, bila potpuno uništena. Nikada nije saznala istinu o smrti svog sina. Iako je sumnjala, ona je verovala da je njen sin negde na sigurnom. Tek kad je poziv stigao, sve je postalo jasno. Antonina je kasnije uhapšena zbog prevara, ali nije bila optužena za ubistvo. To je bilo zastrašujuće, jer je proces zastare bio ispunjen, iako je ubistvo bilo otkriveno tek kasnije.
Iako je Vera Ivanovna pokušavala da spasi obraz svog sina, pokušavala je da traži pravdu za zločine koji su mu bili pripisani, uključujući i optužbe za silovanje. Ipak, njeno srce je ostalo slomljeno. Priča o Arkadiju i njegovoj majci je priča o verovanju, ljubavi, prevari i tragičnoj sudbini.
