U današnjem članku govori se o tome kako je Halid Bešlić, osim što je bio legenda muzičke scene, ostao upamćen i kao čovek iz naroda skroman, dobronameran i uvek spreman da pomogne drugima.
- Njegov život nije bio samo priča o uspehu, već i o iskrenoj ljudskosti i povezanosti sa rodnim krajem podno Romanije, gde je odrastao i gde su ga ljudi i danas pamte kao „svog Halida“.
Iako je bio poznat širom regiona, Halid nikada nije zaboravio ko je i odakle dolazi. Iza velikih hitova i prepoznatljivog glasa krila se duša čoveka koji je znao koliko znače dobrota i skromnost. Njegova smrt otvorila je vrata brojnim pričama koje svedoče o tome koliko je činio za druge, često daleko od očiju javnosti.
Jedna od najlepših priča o njegovom karakteru dolazi iz njegovog rodnog kraja. Zabeležio ju je pisac Josip Mlakić po kazivanju meštanina Pere Budeše, koji i danas živi u zaseoku Vrapci. On se priseća zime kada su snegovi potpuno odsekli sela od sveta, a Halid, tada u inostranstvu, zvao telefonom da pita imaju li hrane. „Ako nemate šta da jedete, reče, mogu da zamolim da pošalju helikopter da vam izbace hranu. Samo reci“, prepričava Pero, i dodaje da je Halid bio pravi čovek od reči i da nikada nije zaboravljao svoj narod.
Knežina, selo podno Romanije, često je zimi zavejano, ali su meštani uvek znali da će se Halid javiti, raspitati i pomoći. Nije ga zanimalo ko kojoj veri pripada – za njega je bilo važno samo da je čovek dobar i pošten. Na brdu iznad sela, gde je kao dečak pevao i igrao se s vršnjacima, danas se mnogi sećaju njegovih reči da se nikada ne treba stideti svog porekla.
- Njegov otac Mujo Bešlić, običan radnik i zidar, bio je njegov prvi uzor. Od njega je Halid naučio da se vredan rad i poštenje uvek isplate. Pero se seća kako mu je Mujo pomagao da sazida kuću, a mali Halid je u tom dvorištu, prema njegovim rečima, „više pevao nego plakao“. Iz te jednostavne, siromašne kuće potekao je čovek koji će kasnije pevati pred desetinama hiljada ljudi, ali koji nikada neće zaboraviti prag na kojem je odrastao.
- Meštani Knežine kažu da je Halid redovno dolazio u selo, donosio poklone, raspitivao se za zdravlje starih i pomagao koliko god je mogao. Nikada se nije ponašao kao zvezda – za njih je bio samo njihov Halid, isti onaj momak koji je nekada pomagao susedima da unesu seno pre kiše. Njegova skromnost bila je toliko prirodna da je često odbijao pohvale, govoreći da „nije učinio ništa posebno“. Upravo ta jednostavnost bila je ono što ga je činilo velikim.
Tokom ratnih godina, dok su mnogi bežali i tražili spas, Halid je u svom stanu u Štutgartu ugostio čak dvadeset izbeglica. Njegov kolega muzičar Sejo Sexon posvedočio je da je malo ko bio spreman da učini tako nešto bez ikakve koristi, reklame ili očekivanja zahvale. To je bila čista, iskonska ljudskost.
Njegova humanost nije prestajala ni godinama kasnije. Kada su poplave 2014. godine pogodile Bosnu i Hercegovinu, otvorio je vrata svog motela „Bešlić“ u Semizovcu i ponudio smeštaj svima koji su ostali bez doma. „Neka se ljudi smeste, imaju gde da prespavaju, sve ćemo rešiti“, rekao je tada jednostavno, bez pompe i publiciteta.
Mnogi su govorili da su Halidove pesme lek za dušu, ali oni koji su ga poznavali znali su da je i sam bio lek za ljude – svojom toplinom, osmehom i spremnošću da pomogne. Čak i kada su reflektori bili upereni u njega, nikada nije koristio popularnost za ličnu korist. Njegove priče o dobrotvornim delima otkrivale su čoveka koji je pomagao tiho, bez kamera i aplauza.
- Njegova dobrota ostavila je dubok trag u ljudima koji su ga poznavali. Načelnik opštine Sokolac izjavio je da će u Knežini biti podignut spomenik u čast Halidu Bešliću – simbol zahvalnosti čoveku koji je proslavio svoj kraj, ali ga nikada nije napustio. „Mnogo je pomogao ljudima ovog kraja, zaslužuje da mu se Knežina oduži“, rekao je načelnik.
Halid Bešlić nije bio samo glas jedne generacije, već glas naroda. Njegove pesme pričale su o ljubavi, boli i časti, ali njegovo ponašanje pokazivalo je da te vrednosti i sam živi. U vremenu kada se često zaboravlja šta znači biti čovek, Halid je podsećao da prava veličina ne dolazi iz slave, nego iz dobrote srca.
Dok se njegove pesme i dalje pevaju, i dok se njegovo ime s poštovanjem izgovara, priče o njemu nastavljaju da inspirišu. Halid Bešlić je ostao simbol iskrene ljudskosti, skromnosti i nesebične ljubavi prema ljudima. Bio je, i ostao, čovek koji je znao da je najveća vrednost – voleti i pomagati druge.
Njegov glas i njegovo srce ostaće zauvek deo naroda kojem je pripadao, jer neki ljudi ne odlaze nikada – oni žive kroz dela koja su ostavila svetlost iza sebe.
