U današnjem članku osvrnućemo se na život i karijeru jedne od najprepoznatljivijih figura sa domaćih televizijskih ekrana Milke Canić, žene čije je ime gotovo sinonim za kviz „Slagalica“.
- Iako su je svi znali po njenom karakterističnom „Dobro veče“, malo je onih koji su zaista poznavali njenu privatnu stranu, njenu mladost, porodicu, strasti i najveće ljubavi. Posebno zanimljivo je to da se tek nedavno saznalo da je Milka bila tetka poznatom glumcu Ivanu Đorđeviću, čuvenom po ulogama u serijama „Državni službenik“, „Ubice mog oca“, „Istine i laži“ i mnogim drugim. On je jednom prilikom podelio fotografiju sa Milkom i tom objavom otkrio javnosti vezu o kojoj se ranije nije govorilo.
Još kao dete, Milka je bila veoma vragolasta i nestašna. U jednoj svojoj ispovesti ispričala je kako je jednom prilikom u Vrbasu napravila veliku pometnju nestavši na nekoliko sati. Sakrila se pored kanala Dunav–Tisa–Dunav i uživala u tome što je cela porodica, pa čak i pola grada, krenulo da je traži. Ova epizoda pokazuje da je od malih nogu bila živahnog duha i spremna da pomera granice. Pored svoje nestašnosti, isticala se i u sportu – posebno je volela tenis, rukomet i košarku, a u školi je uvek bila odličan đak. Njen omiljeni predmet bio je srpski jezik, ljubav koja ju je pratila tokom celog života.
Veoma mlada, sa samo 19 godina, Milka se udala. Taj rani brak oblikovao je njen životni put, udaljivši je od nekih umetničkih i dečjih snova, poput želje da postane pevačica, slikarka ili čak astronaut. Sudbina ju je ipak odvela u pravcu koji nije mogla ni da zamisli – na televiziju. U tom svetu se našla sasvim slučajno, zahvaljujući prijateljici koja ju je pozvala da pomogne kao lektor u programu „Srbija danas“. Iako nije imala iskustva u televizijskom radu, Milka je prihvatila izazov. Ubrzo je usledio poziv od kolege da se pridruži timu emisije „Slagalica“. Iako je imala sumnje da li će umeti da se snađe, pokazalo se da je rođena za tu ulogu. Tako je postala zaštitni znak emisije koja traje decenijama i koja se ne može zamisliti bez njenog prepoznatljivog osmeha i toplog pozdrava.
- Po struci je bila profesor srpskog jezika i književnosti. Predavala je u Prištinskoj gimnaziji, a zatim u Vojnoj gimnaziji u Beogradu. Pored nastavničkog rada, posvetila se i lekturi i korekturi. Više od hiljadu knjiga nosi njen lektorski potpis, a autor je i nekoliko udžbenika, uključujući i čuveni „Srpski za strance“. Jezik je za Milku bio mnogo više od profesije – bio je to njen način života i lična strast kojoj je posvetila više od pola veka.
U privatnom životu, Milka je pronašla sreću pored supruga Dragiše, sa kojim je dobila dvoje dece – ćerku Katarinu i sina Tomislava. Porodica je bila njena najveća snaga, a njihov dom na Vidikovcu, ispunjen knjigama, biljkama i bojama koje je volela, predstavljao je utočište mira. Knjige su bile stalni izvor i radosti i malih nesuglasica sa mužem. On je često prigovarao zbog njene strasti ka kupovini novih izdanja, ali vremenom je i sam zavoleo knjige.
Nažalost, Milkin muž je preminuo 1998. godine, a ta prerana smrt ostavila je dubok trag na njoj. Od tada je živela u tišini i posvetila se deci, unucima, knjigama i poslu. Nikada nije želela da traži novog partnera, jer je prema pokojnom suprugu gajila iskrene i neprolazne emocije. Sama je govorila da joj je samoća bila teška, ali da ne želi po svaku cenu da traži društvo. Smatrala je da život posle takve ljubavi jednostavno ne može ponuditi isto.
Ono što je Milku činilo posebnom jeste upravo ta iskrenost i autentičnost. U svetu televizije, gde su maske i uloge česta pojava, ona je uvek ostajala dosledna sebi. Njena rečenica „Dobro veče“ bila je mnogo više od pozdrava – bila je znak kontinuiteta, pouzdanosti i osećaja doma. Publika je prepoznavala tu toplinu i zato je volela i poštovala.
U današnjem vremenu, kada se mnoga lica brzo smenjuju na televiziji, Milka Canić ostaje primer osobe koja je zahvaljujući svojoj posvećenosti, znanju i prirodnom šarmu postala simbol jedne epohe. Njena priča pokazuje da slučajnosti ponekad vode ka najvećim životnim uspesima i da prava vrednost leži u istrajnosti i ljubavi prema onome što radimo.
