U današnjem članku govori se o životu i karijeri jedne od najlepših i najtalentovanijih srpskih glumice Mirjane Nikolić.
- Njeno ime ostaće zauvek upisano u istoriju domaće kinematografije, pre svega zbog uloge u kultnom filmu „Leptirica“, ali i zbog niza drugih ostvarenja u kojima je ostavila dubok trag. Njena sudbina bila je posebna – proslavila se gotovo preko noći, ali se jednako brzo povukla sa scene, ostavljajući iza sebe ulogu koja je postala legendarna.
Rođena je u Beogradu 19. avgusta 1949. godine i od detinjstva je maštala da postane glumica. Sudbina joj je bila naklonjena kada ju je na ulici zapazila Soja Jovanović, prva srpska pozorišna i filmska režiserka. Bila je toliko očarana Mirjaninom lepotom da joj je odmah ponudila ulogu u filmu „Silom otac“. U tom ostvarenju igrala je Arsinu ćerku Zoricu, a ubrzo zatim pojavila se i u mini-seriji „Baksuz“ pored velikog Zorana Radmilovića. Njena prirodna lepota i harizma odmah su je izdvojile među drugima, a kolege su je obožavale. Posebno je bio impresioniran legendarni komičar Miodrag Petrović Čkalja, koji je govorio da Mirjana ima anđeosko i detinjasto lice, nešto što se retko viđa.
Nakon što je završila studije istorije umetnosti, odlučila je da ostvari svoj san i upisala je Pozorišnu akademiju. Tada je usledio trenutak koji je odredio čitavu njenu karijeru. Režiser Đorđe Kadijević odabrao ju je za glavnu ulogu u svom televizijskom horor filmu „Leptirica“, prvom takve vrste na jugoslovenskom prostoru. On je smatrao da je Mirjanina nežnost i krhkost savršen kontrast stravičnom čudovištu koje se pojavljuje u priči, pa je bez dileme poverio glavnu ulogu upravo njoj.
Film je snimljen prema pripoveci Milovana Glišića „Posle 90 godina“, koja se oslanja na narodna predanja o vampirima. Mirjana je tumačila lik mlade pastirice Radojke, koja se noću pretvara u jezivu vešticu i vampira. Sama glumica je tada opisivala svoju ulogu, ističući da se u ponoć njen lik pretvara u čudovište sa oštrim zubima i zakrvavljenim očima. Publiku je čekalo nešto do tada neviđeno, a Mirjana nije ni slutila da će upravo po toj ulozi ostati najviše upamćena. Premijera „Leptirice“ održana je 1973. godine, a film je postigao ogroman uspeh i postao klasik domaće kinematografije.
- Iako je bila poznata po tome što se protivila golotinji u filmovima, u jednom trenutku je ipak pristala da snimi scenu koja je izazvala pažnju. Bilo je to u ostvarenju „Druga Žikina dinastija“, gde je igrala ljubavnicu lika koga je tumačio mladi Nikola Kojo. Iako je sama smatrala da je njen izgled predodređuje za uloge nevinih i naivnih devojaka, pristala je na eksplicitnu scenu, što je izazvalo buru reakcija. Posle toga dobijala je brojne ponude za slične uloge, ali ih je kategorički odbijala, ostajući verna svojim uverenjima.
Tokom karijere ostvarila je niz značajnih uloga. Nakon „Leptirice“, igrala je u filmovima poput „Jaguarov skok“, „Vojnikova ljubav“, „Vaskrsenje zmaja“, a domaća publika pamti je i kao Anđelu u seriji „Povratak otpisanih“. Takođe je igrala u „Pozorištu u kući“, „Vuku Karadžiću“, „Vrućem vetru“ i mnogim drugim projektima. Njena filmografija je bogata i raznovrsna, a kritičari su isticali da je posedovala retku kombinaciju nežnosti i snage koja je osvajala gledaoce.
Ipak, poslednja uloga joj je bila u mini-seriji „To se samo svici igraju“ iz 1996. godine. Nakon toga se povukla iz javnosti i više se nije vraćala na scenu. Režiser Đorđe Kadijević kasnije je govorio da je retko viđao Mirjanu posle njihovih zajedničkih projekata, ali se sećao susreta iz 2012. godine, nedugo pre njene smrti. Opisao ju je kao osobu koja je bila uporna, snalažljiva i prirodno šarmantna, iako toga možda nije bila ni svesna.
Nažalost, vest o njenoj smrti nije privukla veliku pažnju medija. Mirjana Nikolić preminula je 23. juna 2012. godine, a sahranjena je na Centralnom groblju u Beogradu. Njena smrt prošla je gotovo nezapaženo, ali ljudi iz sveta filma, poput Kadijevića i Bojana Andrića, nisu je zaboravili. U njenu čast organizovana je specijalna projekcija „Leptirice“, podsećajući sve na njenu jedinstvenu ulogu i neprolazni trag koji je ostavila.
Iako je imala sve preduslove za veliku karijeru – izuzetnu lepotu, talenat i harizmu – Mirjana Nikolić odlučila je da živi povučenim životom. Njeno ime se danas izgovara s poštovanjem, a uloga Radojke u „Leptirici“ ostala je simbol vremena kada je jugoslovenska kinematografija stvarala klasike koji i danas imaju kultni status. Njena priča je primer kako ponekad jedan film može obeležiti čitav život, ali i kako umetnici, bez obzira na slavu, ostaju ljudi sa svojim izborima i željama.
