U današnjem članku govori se o neobičnom i dirljivom iskustvu koje je doživeo otac Predrag Popović, sveštenik poznat po svojoj posvećenosti i veri.
- Njegova životna priča povezana je sa jednim posebnim snom u kojem mu se javila Sveta Petka, a taj trenutak zauvek je ostao duboko urezan u njegovom sećanju. Nakon toga, njegov život, ali i život njegove porodice, poprimio je jedno novo značenje, jer se pokazalo koliko je vera moćna i koliko utehe može doneti u trenucima neizvesnosti.
Otac Predrag je u braku sa suprugom Ivanom više od dve decenije, a zajedno su dobili troje dece – Teodoru, Petra i Pavla. Njihov zajednički put nije uvek bio lak. Posebno su se suočavali sa izazovima kada je reč o rađanju i odrastanju dece. Njihov sin Petar rođen je prevremeno, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama. To je bio period pun briga i straha, jer je kao i svako prevremeno rođeno dete imao mnogo zdravstvenih problema. Ipak, u tim trenucima vera ih je nosila. Popadija Ivana se prisećala da nikada nije izgubila nadu i da je uvek verovala da će njen sin izrasti u zdravog dečaka, jer se, kako kaže, najvažnije uvek bilo uzdati u Gospoda.
Ova iskušenja naučila su celu porodicu strpljenju i zajedništvu. Svaka prepreka bila je prilika da ojačaju i da se povežu sa Bogom, ali i sa svecima kojima su se molili. Upravo jedno takvo iskustvo zauvek je promenilo oca Predraga – trenutak kada mu se u snu javila Sveta Petka, koju su u njihovoj porodici oduvek posebno poštovali.
- U tom snu, koji je bio izuzetno živopisan, Predrag je imao priliku da vidi kako časna sestra teši njegovu trudnu suprugu. On se u tom trenutku pitao da li je to samo iluzija, jer, kako su mu rekli duhovnici, snovi ponekad mogu zavarati. Međutim, ključni trenutak nastupio je kada je upitao da li ima znak krsta, jer je to bio dokaz prave svetosti. Tada je žena iz sna podigla svoju odoru i pokazala krst od orahovine, što je bio znak da pred njim zaista stoji sveta zaštitnica – majka Paraskeva, poznatija kao Sveta Petka. Taj prizor ga je ostavio bez daha, a ono što se desilo sutradan dodatno je potvrdilo da je san bio više od običnog priviđenja.
Naime, narednog jutra, na liturgiji, njegova supruga Ivana zaista se susrela sa monahinjom koja ju je tešila i grlila na isti način kao u snu. Kada joj je prišao i rekao šta je doživeo, ona je otkrila da je reč o monahinji iz manastira posvećenog Svetoj Petki kod Šapca. Tada je Ivana čula reči utehe: da ne treba da brine, da je pod zaštitom majke Paraskeve i da će sve biti u redu. To je bio trenutak ispunjen mirom i sigurnošću, koji je pokazao koliko su molitva i vera snažne.
Ovaj događaj postao je prekretnica za oca Predraga i njegovu porodicu. On je često isticao da su upravo teške situacije bile prilike da nauče nove lekcije o životu i da se približe veri. Kada je kasnije govorio o svom iskustvu, uvek je naglašavao da vera nije samo uteha, već i snaga koja pokreće i daje smisao čak i u najtežim trenucima.
Priča o ocu Predragu i njegovom snu sa Svetom Petkom prenosi važnu poruku – da u trenucima sumnje i bola, vera može da pruži ono što ništa drugo ne može. Ona je u stanju da čoveka podigne, da mu da mir i sigurnost i da ga uputi ka putu ljubavi i zajedništva. Mnogi vernici širom sveta doživeli su slične trenutke utehe kroz snove, molitve ili neočekivane susrete, a ova ispovest samo potvrđuje da svetitelji i danas imaju moć da se pojave i pomognu onima koji ih prizivaju.
Otac Predrag je i sam kroz sopstveno iskustvo naučio da se ne plaši iskušenja, jer svaka muka ima svoj kraj i svaka rana može doneti novu snagu. Njegova porodica, iako suočena sa mnogim brigama, pronašla je utehu i mir upravo zahvaljujući veri i pouzdanju u Svetu Petku. Zato ova priča ostaje kao podsetnik da se u najtežim trenucima ne treba oslanjati samo na ljudsku snagu, već i na višu silu koja nas nikada ne napušta.
