U prošlim vremenima, kada apoteke nisu bile na svakom koraku, a savremena medicina još uvek nije nudila širok spektar lekova, ljudi su se oslanjali na ono što su imali u svom domu. Hrana tada nije bila samo način da se utaži glad, već i prvi oblik brige za zdravlje.
- Bake su bile te koje su znale da svaka namirnica ima svoju moć i da tanjir na stolu može da posluži kao lek. Tako su nastajala jela za koja se verovalo da štite, leče i vraćaju snagu. Neka od njih i danas zauzimaju počasno mesto na zimskim trpezama, podsećajući na detinjstvo i toplinu doma.
Jedno od najpoznatijih jela, koje se i danas priprema s istom pažnjom, bila je pileća supa. U svakom domaćinstvu, posebno kada bi neko počeo da šmrca ili kašlje, odmah bi se stavljao lonac na šporet. Topla supa nije bila samo obrok, ona je bila ritual ozdravljenja. Aromatični mirisi šire se kućom, a prvi zalogaj uvek je donosio osećaj olakšanja. U narodnom verovanju, supa je smanjivala upale, otvarala disajne puteve i jačala imunitet. Bilo je to jelo koje su bake nazivale „prvom pomoći“, jer su znale da će makar na kratko vratiti osmeh i snagu onome ko leži u postelji.
- Poseban deo trpeze zauzimao je i kiseli kupus. Kada bi se krajem jeseni završavali radovi u polju, domaćice su počinjale sa kiseljenjem velikih buradi kupusa. To je bio posao koji je imao i praktičan i zdravstveni značaj. Kiseli kupus je bio simbol otpornosti, jer je bogat vitaminom C, neophodnim u hladnim mesecima kada su virusi vrebali iza svakog ćoška. Jelo se verovalo da čisti organizam, vraća izgubljenu energiju i osnažuje telo posle bolesti. U svakoj kući se bar jednom nedeljno pripremala sarma, a listovi kupusa služili su i kao brza salata uz parče hleba i malo mesa. Taj ukus i danas vraća mnoge u detinjstvo.
Treće jelo koje je imalo posebno mesto na zimskim trpezama bile su pihtije. Njihovo spremanje nije bilo samo kuvanje, već događaj za celu porodicu. Pripremale su se od svinjskih nogica i mesa koje se kuvalo satima dok se ne postigne savršena želatinasta tekstura. Pihtije su bile simbol unutrašnje snage, jer se verovalo da kolagen iz ovog jela jača zglobove, kosti i kožu. Najčešće su se služile oko Bogojavljanja i imale gotovo svečani karakter. Iako danas nisu jednako popularne među mlađim generacijama, i dalje zauzimaju posebno mesto u sećanju starijih, koji ih smatraju hranom koja „leči iznutra“.
- A kada bi se zima zategla i donela sneg i mraz, tada je na sto stizao pasulj sa suvim mesom. To jelo je u narodu bilo sinonim za snagu i izdržljivost. Bogato belančevinama i vlaknima, pasulj je davao dugotrajan osećaj sitosti i vraćao energiju. Nije postojala porodica u kojoj bar jednom nedeljno nije krčkao veliki lonac ovog jela. Uz suvo meso, miris pasulja širio se dvorištem i okupljao sve ukućane oko stola. Verovalo se da on ne samo da hrani telo, već i jača otpornost na prehlade i grip, što ga je činilo nezamenljivim tokom zime.
Ova četiri jela predstavljala su osnovu „narodne apoteke“ na trpezi. Iako jednostavna, imala su snažnu simboliku i nosila su toplinu doma. Danas, kada su dostupni različiti suplementi i farmaceutski proizvodi, mnogi se ponovo vraćaju starim receptima, tražeći u njima i ukus i zdravlje. Možda upravo u toj jednostavnosti leži tajna dugovečnosti naših baka i deda.
- Prema pisanju Politike, domaća jela poput kupusa i pasulja imala su i društveni značaj, jer su okupljala porodicu i komšije oko zajedničkog stola. „Hrana je bila most među ljudima, a ne samo puka potreba“, navodi ovaj list, podsećajući da su upravo ta okupljanja stvarala neraskidive veze i zajedništvo u zajednicama širom Jugoslavije.
Takođe, kako piše Blic, nutricionisti danas potvrđuju da su stare navike imale i naučno utemeljenje. Vitamin C iz kiselog kupusa i proteini iz pasulja i piletine zaista doprinose jačanju imuniteta i oporavku organizma. „Ono što su bake znale instinktivno, moderna nauka potvrđuje podacima“, ističu stručnjaci. Upravo zato, sve je više savremenih porodica koje se vraćaju tradicionalnim jelima, ne samo iz nostalgije, već i zbog brige o zdravlju.
- Treći izvor, portal Nova.rs, naglašava da se u poslednje vreme beleži porast interesovanja za starinske recepte. U tekstu navode da mladi sve češće pitaju svoje bake i majke za recepte, želeći da ožive zaboravljene ukuse. „To je povratak korenima i svojevrsna kulturna rehabilitacija“, piše portal, uz napomenu da se upravo kroz hranu prenosi deo identiteta i tradicije.
Kada se razmisli o svemu, postaje jasno da hrana nije bila samo pitanje sitosti, već i važan deo narodnog verovanja i zdravstvene brige. Danas, u vremenu brzog života i instant obroka, ovi recepti predstavljaju vezu sa prošlošću i dokaz da prirodna i jednostavna jela mogu biti jednako lekovita kao i najskuplji preparati. Možda je upravo vreme da ponovo pitamo bake za njihove tajne recepte i otkrijemo jela koja zaslužuju da se vrate na naše stolove.
