Iako se u javnosti najčešće govori o valunzima, nesanici i naglim promenama raspoloženja, menopauza krije još jednu posledicu o kojoj žene retko govore, a koja se tiče nečega što je mnogima od najvećeg značaja posla.
- Nova istraživanja ukazuju da ovaj prirodni proces u životu svake žene ne utiče samo na njen fizički i emotivni oslonac, već vidno narušava i profesionalni napredak. Dok se neke od simptoma menopauze mogu ublažiti terapijom ili promenama životnog stila, ekonomski pad koji prati ovaj period ostaje u senci i pogadja mnoge žene širom sveta. Upravo ta veza između menopauze i finansijske nesigurnosti postaje predmet ozbiljnih razgovora i poziva na akciju.
Sprovođenjem sveobuhvatne studije, naučnici iz Norveške, Švedske i sa Univerziteta Stenford utvrdili su da menopauza dovodi do značajnog smanjenja zarade žena. Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da finansijski pad postaje vidljiv odmah nakon postavljanja dijagnoze i s vremenom sve više raste, posebno kod onih koje rade u privatnim sektorima i nemaju visoko obrazovanje. Smanjenje radnog angažmana, prinudno odsustvo i čak potpuni prekid karijere samo su neke od situacija sa kojima se suočavaju žene koje ulaze u ovaj period života. U Norveškoj je, primera radi, zabeležen pad zarade od 10% u roku od četiri godine nakon ulaska u menopauzu. Mnoge žene su bile primorane da napuste posao ili smanje radno vreme, i to u trenutku kada bi njihovo iskustvo moglo biti najdragocenije.
- Takav gubitak je gotovo uporediv sa onim koji nastaje usled otkaza, ističu istraživači sa Stenforda. Iako je menopauza univerzalno iskustvo koje pogađa sve žene, suočavanje sa njenim posledicama u velikoj meri zavisi od radnog okruženja i podrške koja se pruža zaposlenima. Nedostatak razumevanja od strane poslodavaca dodatno narušava osećaj sigurnosti i lične vrednosti kod žena u menopauzi.
Posebno pogađa činjenica da se trenutno vrlo malo govori o ovom aspektu menopauze u javnom prostoru. Žene se i dalje suočavaju sa prećutnom osudom ako zbog zdravstvenih tegoba zatraže pauzu ili fleksibilnije uslove rada. Psihološkinja Kejsi Fleming iz kompanije “The Fuchsia Tent”, koja se bavi dobrobiti žena na radnom mestu, naglašava da je trenutna situacija rezultat duboko ukorenjene neinformisanosti i nedostatka resursa. “Menopauza nije invaliditet, ono što žene zaista slabi jeste odsustvo podrške i razumevanja na radnom mestu,” navodi Flemingova, koja godinama istražuje ovu temu.
- Jedna od ključnih lekcija koje ova istraživanja pružaju ljudskim resursima i menadžmentu jeste da menopauza nije samo lična stvar, već društveni i organizacioni izazov. Nedostatak pravovremene reakcije kompanija sve više dovodi do toga da iskusne i sposobne radnice napuštaju svoje pozicije ranije nego što bi trebalo. Globalni gubici zbog smanjenja produktivnosti i prometa zaposlenih iznose neverovatnih 150 milijardi dolara, dok troškovi zdravstvene zaštite prelaze 600 milijardi godišnje. Dakle, ekonomski udar koji menopauza nosi postaje globalni problem.
- Tu dolazimo i do važne uloge medija i javnih glasila u podizanju svesti o ovoj temi. Kako navodi portal „Politika.rs“, žena u Srbiji provede u primarnom radnom odnosu između 35 i 40 godina, a menopauza najčešće nastupa u uzrastu između 45. i 55. godine – kada su mnoge u punoj radnoj snazi. Upravo zato je neophodno da se uvedu posebni programi podrške u kompanijama, koji bi ženama pomogli da bez straha nastave profesionalni put tokom ovog prirodnog životnog perioda.
Dalje, prema pisanju dnevnog lista „Blic“, jedna od najvećih prepreka je i to što mnoge žene u Srbiji još uvek nemaju dovoljno informacija o tome kako menopauza može uticati na njih mentalno, fizički, ali i profesionalno. U radu se često od njih očekuje jednaka ili čak veća produktivnost, iako se suočavaju sa nizom promena koje zahtevaju razumevanje i prilagođavanje. Bez adekvatne podrške, to postaje gotovo nemoguće.
- Ne treba zaboraviti ni zdravstveni aspekt ovog pitanja, koji je dodatno naglašen u izveštaju „RTS-a“. Uvesšće nas u podatak da dosta žena u Srbiji zbog menopauzalnih tegoba odlučuje da se povuče iz radnog odnosa, jer zdravstveni sistem često ne nudi dovoljno dugoročne pomoći ili preventivnih programa. Time se preseca profesionalni i finansijski doprinos koji su mogle da pruže još mnogo godina.
Pored toga, potrebno je govoriti i o stigmi koja prati žene u menopauzi. Mnoge se osećaju neshvaćeno, kao da su im se vrata zatvorila na vrhuncu karijere. To ne samo da utiče na lično samopouzdanje, već i na širu sliku u društvu – kako se vrednuje iskustvo i znanje žena u „zrelijem“ životnom dobu. Često zaboravljamo da su ove žene nekada iznele kompanije kroz najteže periode, da su generacije naučile zanat od njih, a danas se njihovo prisustvo po automatizmu posmatra kao „teret“.
- Daleko od toga da je menopauza nešto o čemu bi trebalo ćutati. One kompanije koje uvode edukativne programe, fleksibilne radne modele i zdravstvenu podršku za žene na pragu menopauze već beleže pozitivan povrat. S obzirom na to da žene čine značajan deo globalne radne snage, ulaganje u njihov ostanak i dobrobit zapravo je ulaganje u sam opstanak organizacije.
Uključivanje stručnjaka, otvoren dijalog, pristupačna zdravstvena zaštita i prilagođeni uslovi rada u uslovima menopauze nisu benefiti koji se odnose samo na žene – to su vrednosti koje podižu celokupnu etiku i snagu radne zajednice. Svest o ovoj temi mora postati deo kulture rada – ne zbog empatije ili PR efekta, već zato što je to jedini održivi put ka društvu jednakih šansi za sve polove, bez obzira na životnu fazu u kojoj se nalaze.
