Vedrana Rudan, poznata književnica i kolumnistkinja, otvorila je svoj blog emocijama i iskustvima koja dolaze iz najosnovnijih trenutaka života.
- Njen najnoviji tekst, objavljen nakon što se oporavila od bolesti, prenosi dirljive trenutke koji su nastali prilikom porodičnog okupljanja, nakon njenog povratka iz bolnice. U ovoj iskrenoj priči, ona nam otkriva kako je ručak sa porodicom postao jedan od najlepših trenutaka u njenom životu. Na stolu je bilo sve – od kuvarskih podviga njenog muža, preko obaveza koje su delili članovi porodice, do jednostavne, ali značajne bliskosti koju je osećala. (Izvor: Kurir)
Vedrana je pozvala decu na ručak, što nije bio običan trenutak, već simbol njezinog povratka životu i svakodnevici koju je nekada smatrala banalnom. “Imamo šestero dece”, piše ona, naglašavajući raznolikost i bogatstvo svojih odnosa. Kako se svi okupljaju, ona je uživala u trenutnoj tišini i gledanju svog muža, koji je pripremao obrok, dok su deca preplavljivala prostoriju energijom i radošću. “Najlepši ručak u mom životu”, napisala je ona, dodajući da je bila srećna što su svi tu, jer je, kako je rekla, život prepun neizvesnosti. (Izvor: Mondo)
- Za nju, ta porodična povezanost, u kojoj su se svi okupili za stolom, bila je mnogo više od hrane ili zabave. Ona je to videla kao simbol nečeg većeg – ljubavi, poverenja, zajedništva i, naravno, života u svim njegovim oblicima. Vedrana je iskoristila ovu priliku da se priseti svojih misli iz prošlosti, kad je sumnjala u ishod života svoje dece, ne znajući kakvi će oni postati. Razmišljala je o deci koja bi mogla biti problematična, bez cilja ili postignuća, ali sada je gledala pred sobom odrasle ljude, svoju decu koja su postala, i shvatila da su prevazišli sve prepreke. Pitanje koje je sebi postavljala, kako se odgajaju deca, sada je dobilo odgovor – to nije uvek u našim rukama, ali ljubav, podrška i bliskost imaju ogromnu moć. (Izvor: Espreso)
- Ona se podsetila i na starije dane, kad je sa svojim mužem brinula o deci koja su bila neposlušna, koja su odrastala uz mnoge nesuglasice, nesigurnosti i neizvesnosti. Priča o tome kako su deca prošla kroz različite faze, i kako je njen sin, u jednom trenutku, bio predmet velike zabrinutosti, jer su ga roditelji izgubili na neko vreme, daje dodatnu dimenziju u sagledavanju porodičnih odnosa. Vedrana se setila trenutka kad su gotovo izgubili svog sina, kad su ga tražili, prijavljujući nestanak, ali sve je, kako piše, završilo dobro, i taj nesretan trenutak ostao je u prošlosti.
Pored fizičke bolesti i oporavka, njeno emotivno putovanje prožeto je i razmišljanjima o prošlim danima. Iako su se svi povukli na terasu nakon obroka, Vedrana je osvežila sećanje na one trenuke kada su svi bili mlađi, kad su i ona i njen muž bili suočeni sa izazovima roditeljstva. Gledajući decu i unuke kako odrastaju i oblikuju svoje živote, došla je do spoznaje da je sve to bilo vredno truda, i da se sve kockice života nekako slože. Prepoznaje da čak i sa svim razlikama koje su postojale u njenom braku, i sa svim neslaganjima, ona i njen muž, na kraju, ostali su zajedno, jer je ljubav bila veća od svega.
- Njene reči su snažno osvetlile jednostavnu, ali značajnu istinu – to je ljubav koja ne zavisi od savršenstva. U ljubavi je snaga, i to je ono što je važno u životu. Vedrana je shvatila da ljubav, kao i sve što je proživela, daje smisao životu, a trenutci provedeni sa porodicom daju trajnu radost i mir. Ručak, na kojem su svi bili zajedno, postao je podsetnik na to da nijedna bolest, nijedna tuga ne može trajati večno, i da na kraju, ljubav uvek pobeđuje.
Vedrana Rudan je još jednom, kroz ovaj tekst, uspela da prenese moćnu poruku o tome kako su jednostavne stvari u životu najvažnije. Iako su svi gubili nadu u prošlim godinama, sada se može pogledati unazad i shvatiti da je ljubav i povezanost sa porodicom to što nas spašava. To je snaga koja nas drži u teškim vremenima, i to je ono što nas čini ljudima.
