Aranđelovdan, jedan od najvažnijih praznika u srpskom pravoslavlju, donosi sa sobom brojne običaje i verovanja koja se generacijama prenose s kolena na koleno. Posebno je značajan običaj spremanja žita, poznatog kao koljivo, koje se priprema za ovaj dan.
- Međutim, među vernicima postoji određena zabuna, jer mnogi smatraju da žito nije potrebno za ovaj praznik. U tom kontekstu, Patrijarh Pavle je dao jasno objašnjenje koje razbija zablude i pomaže vernicima da bolje razumeju duhovnu dimenziju ovog običaja.
Naime, u narodu postoji verovanje da je Sveti Arhangel Mihailo „živi svetac“, koji nije prošao kroz biološku smrt, te da je stoga neprikladno pripremati žito u njegovu čast. Ova tradicija se prenosi kroz usmenu predaju, a u mnogim delovima Srbije izaziva zabunu među vernicima. Smatra se da se žito, koje simbolizuje vaskrsenje i sećanje na preminule, ne prinosi svecima koji su „živi“, što uključuje i Svetog Arhangela Mihaila, koji je u ovoj tradiciji shvaćen kao svetac koji nije doživeo fizičku smrt.
- Međutim, Patrijarh Pavle je ovu zabludu jasno razjasnio u svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“. On je istakao da je žito obavezno za svaku krsnu slavu, uključujući i Aranđelovdan. Prema njegovim rečima, žito se ne priprema za svece koji su umrli, već u slavu Boga i u spomen svih vernika, živih i preminulih. U samoj molitvi za osvećenje koljiva, sveštenik moli da se koljivo prinosi u čast svetih i u pomen onih koji su preminuli u blagočestivoj veri.
Ovaj stav Patrijarha Pavla razbija mitove o žitu kao simbolu smrti i pojašnjava da je ono zapravo simbol večnog života i vaskrsenja. Žito, odnosno koljivo, priprema se kao molitva za duhovnu povezanost sa Bogom i u čast svih koji su preminuli u veri. Tradicija spremanja koljiva nije samo običaj, već duboko ukorenjen duhovni čin. Kljucna uloga ovog običaja je da podseća vernike na večni život, na vaskrsenje, i povezanost sa Bogom, te na način na koji se kroz molitvu spominju preminuli preci.
- Prema tumačenju crkve, žito se sprema za sve svece, uključujući i one koji su „živi“ u duhovnom smislu, jer žito nije povezano sa smrtima, nego sa životom. Na ovaj način, žito se prinosi u čast Boga i svetaca, ali i u pomen onih koji su preminuli u veri. Tradicija spremanja koljiva je duboko ukorenjena u pravoslavnoj verovnosti, a njeno značenje je mnogo šire od običnog rituala. Ovo je molitva za večni život, za vaskrsenje i spasenje duša.
Upravo zbog ovakvih duhovnih dubina, žito se mora pripremiti za Aranđelovdan, kao i za sve ostale krsne slave. Bez obzira na pogrešna verovanja koja se mogu javiti među narodom, crkva jasno naglašava važnost ovog običaja i njegovu duboku simboliku. Kroz žito, vernici se podsećaju na večni život, na spasenje i na povezanost sa Bogom i precima.
- Takođe, Patrijarh Pavle je naglasio da je žito obavezno za sve krsne slave, ne samo zbog poštovanja svetitelja, već i zbog izraza zahvalnosti prema precima i njihovom duhovnom nasleđu. Na Aranđelovdan, koji je dan posvećen Svetom Arhangelu Mihailu, žito se sprema u znak poštovanja i u molitvi za večni život, a ne u sećanju na smrt. Ova jasna poruka patrijarha Pavla ima za cilj da pomogne vernicima da pravilno razumeju duhovnu simboliku ove tradicije i njen značaj u životu svakog pravoslavnog vernika.
Naravno, u mnogim delovima Srbije, kao i u dijaspori, običaj pripreme žita ostaje neizostavan deo slavskih obreda. Žito je, bez obzira na verovanja i tumačenja, postalo simbol duhovne povezanosti sa Bogom i precima. U svim tim običajima, kroz molitvu i žito, vernici izražavaju zahvalnost za život i veru, a istovremeno čine nešto mnogo veće: spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost u zajedničkoj molitvi za duhovni mir i spasenje.
