Srpska pravoslavna crkva i svi pravoslavni vernici danas, 5. avgusta, sa dubokim poštovanjem i molitvenim mirom, obeležavaju uspomenu na Svetog Trofima, Svetog Teofila i još trinaestoricu njihovih saboraca – svetih mučenika koji su u trećem veku postradali u Likiji zbog svoje nepokolebljive vere u Gospoda Hrista.
Ovo nije samo dan sećanja. Ovo je dan kada se duša ućutkuje, srce sabira, a misli usmeravaju ka istinskim vrednostima – veri, istrajnosti, hrabrosti i nadi.
Stradali za Hrista – ali duhovno nepobedivi
Godina je bila 308. Vreme progona, straha i tame, kada je Rim vladao svetom, a car Dioklecijan postao poznat po bezdušnim progonima hrišćana. U takvom svetu, vera u Hrista nije bila samo duhovni izbor – bila je presuda na smrt.
Trofim, Teofil i njihovi saborci odbili su da prinesu žrtvu rimskim božanstvima. Nisu pristali na izdaju svoje vere, pa su zbog toga izloženi najstrašnijim mukama. Tukli su ih kamenjem, sekli i strugali oštrim gvožđem, lomili im kolena, bacali ih u oganj… ali nisu uspeli da im slome duh.
Predanje kaže da su, iako ubačeni u vatru, ostali nepovređeni – Božjom silom sačuvani. Kada su ih izvadili iz ognja, mučitelji su ih pogubili mačem. Ali njihova pobeda već je bila izvojevana. Duše su im zablistale, vera ostala neugasiva – a njihova imena zapečaćena u večnosti kao simboli božanske hrabrosti i nepokolebljive vere.
Sveti Apolinarije – učenik apostola Petra koji je širio veru i na Balkanu
Danas Crkva pominje i još jednog velikog svetitelja – Svetog Apolinarija, učenika Svetog Petra. Njegovo misionarsko delovanje obuhvatalo je mnoge krajeve – pa čak i Balkan.
Bio je prvi episkop u Raveni. Isceljivao je bolesne, činio čuda, preobraćao srca, i sve to bez straha, sa verom kao svojim jedinim štitom. Proteran iz Italije, stigao je do Balkana gde je nastavio da širi reč Božiju. I kada se vratio u domovinu, neprijatelji vere nisu mu oprostili. Zaklali su ga noževima, ali – baš kao i Trofim i Teofil – on je pobedio u duhovnoj borbi. Danas njegove mošti počivaju u crkvi u Raveni, a njegov primer sija i vekovima kasnije.
Molitva koja odzvanja kroz večnost
Na ovaj sveti dan, pravoslavni vernici izgovaraju posebnu molitvu – rečima, ali i srcem:
„Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svom primili su nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobediše i razoriše nemoćnu drskost demona. Njihovim molitvama spasi duše naše.“
Amin.
Poziv da se sabere duša i pronađe tišina
Praznik Svetih mučenika Trofima, Teofila i njihovih saboraca nije samo istorijska priča – to je svetionik duhovne borbe. Njihovo stradanje nas podseća da vera nije prolazna, da snaga dolazi iznutra i da nijedna bol, nijedna vatra, nijedan mač ne može ugasiti ono što je čisto i verno u nama.
Danas stanimo. Ućutimo misli. Izdvojimo trenutak ne za prošlost – već za svoje srce. Jer oni koji su prošli kroz oganj, a ostali svetli – podsećaju nas da se i naše muke mogu pretvoriti u blagoslov, ako ne zaboravimo kome se molimo.
