U ovom članku Vam donosimo šta je to što neurolog otkriva o navikama koje ljudi ponavljaju u svakodnevnom životu, a nisu ni svesni kako to utiče na njihovo zdravlje. U nastavku saznajte šta je to što ljudi radi svaku noć, a da zbog toga njihovo zdravlje mozga se pogoršava…
Problemi sa snom postaju sve učestaliji pratilac savremenog načina života, ali ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da veliki broj ljudi uopšte ne prepoznaje da već ima ozbiljan poremećaj sna. Umor se često pripisuje obavezama, stresu ili „teškom periodu“, dok se pravi uzrok zanemaruje. U Srbiji, prema upozorenjima lekara, gotovo trećina građana iz večeri u veče ponavlja iste loše navike pred odlazak u krevet, ne shvatajući da na taj način dugoročno ugrožava zdravlje mozga i celokupnog organizma. Kako piše Blic, nesanica se kod mnogih i dalje doživljava kao prolazna neprijatnost, a ne kao ozbiljno stanje koje, ukoliko potraje, može imati duboke zdravstvene posledice.
- O ovom problemu govorila je neurolog dr Aleksandra Pavlović u jednoj televizijskoj emisiji, naglašavajući da uzroci nesanice nisu isti kod svih ljudi. Kod jednog dela pacijenata presudnu ulogu imaju psihološke osobine – izražena osetljivost na stres, stalna zabrinutost i nemogućnost da se misli „isključe“ u večernjim satima. Prema njenim rečima, upravo ovakav obrazac ponašanja često se viđa kod žena, koje i kasno uveče ostaju mentalno opterećene mislima o poslu, porodici i svakodnevnim obavezama. Umesto da se organizam priprema za odmor, mozak ostaje u stanju stalne budnosti.
Sa druge strane, postoje ljudi kod kojih uzrok nesanice nije psihološki, već telesni. Problemi sa disanjem tokom sna, hrkanje, bolovi u nogama ili sindrom nemirnih nogu mogu ozbiljno narušiti kvalitet sna, čak i kada osoba toga nije svesna. Takvi ljudi često tvrde da „spavaju celu noć“, ali se bude iscrpljeni, razdražljivi i bez koncentracije. Njihov san, iako vremenski možda dug, nema potrebnu dubinu i ne obezbeđuje regeneraciju organizma. Upravo zbog toga mnogi ne povezuju dnevni umor sa poremećajem sna, već traže uzrok na pogrešnim mestima.
- Stručnjaci jasno prave razliku između akutne i hronične nesanice. Akutna nesanica se najčešće javlja u periodima pojačanog stresa, emotivnih potresa ili velikih životnih promena i obično je prolaznog karaktera. Međutim, hronična nesanica predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Ona se dijagnostikuje kada osoba duže od tri meseca, najmanje tri puta nedeljno, ima poteškoće sa uspavljivanjem, često se budi tokom noći ili se rano ujutru budi bez mogućnosti da ponovo zaspi. Kako navodi Kurir, u takvim slučajevima posledice se ne završavaju samo na osećaju umora, već počinju da utiču na pamćenje, koncentraciju, raspoloženje i radnu sposobnost.
Ljudi koji se godinama bore sa nesanicom često postaju nervozni, anksiozni ili depresivni. Svakodnevne obaveze doživljavaju kao dodatni teret, a sitni problemi lako prerastaju u veliki izvor stresa. Dugoročno, hronični nedostatak sna povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, povišenog krvnog pritiska, metaboličkih poremećaja i oslabljenog imuniteta. Takođe, sve je više dokaza da dugotrajan manjak sna negativno utiče na mentalno zdravlje i može pogoršati postojeće psihičke tegobe. Zbog svega toga lekari upozoravaju da se problemi sa snom ne smeju ignorisati.
Jedan od važnih podataka koji se često zanemaruje jeste koliko sna je organizmu zaista potrebno. Za odraslu osobu optimalno trajanje sna iznosi između sedam i devet sati. Sve ispod šest sati sna po noći smatra se rizičnim i povezuje se sa povećanom verovatnoćom razvoja brojnih zdravstvenih problema. Posebno je važno razbiti mit da se izgubljeni san može „nadoknaditi“ tokom dana. Kratke popodnevne dremke ne mogu zameniti kvalitetan noćni san, jer ne omogućavaju iste procese oporavka mozga i tela.
- Dr Pavlović upozorava i na česte greške koje ljudi prave neposredno pred odlazak u krevet. Intenzivno vežbanje, obilni obroci i višesatno korišćenje mobilnih telefona, računara ili televizora ozbiljno remete prirodni ritam sna. Plavo svetlo sa ekrana utiče na smanjeno lučenje melatonina, hormona koji signalizira telu da je vreme za odmor. Istovremeno, teška hrana i fizička aktivnost dodatno „razbuđuju“ organizam u trenutku kada bi on trebalo da se smiruje. Organizam, kako ističu stručnjaci, mora postepeno da uspori, a ne da bude izložen novim podražajima.
Uprkos upozorenjima, mnogi ljudi brzo posegnu za tabletama za spavanje, verujući da će im one trajno rešiti problem. Iako ovi lekovi imaju svoje mesto u terapiji, lekari naglašavaju da oni nisu dugoročno rešenje. Preparati za spavanje mogu pomoći u kratkim, izuzetno stresnim periodima ili kod akutne nesanice, ali njihova upotreba mora biti ograničena i pod nadzorom lekara. Ne preporučuje se njihovo korišćenje duže od četiri nedelje, niti uzimanje bez stručnog saveta.
Kako piše Telegraf, dugotrajna i nekontrolisana upotreba lekova za spavanje može dovesti do razvoja zavisnosti, potrebe za sve većim dozama i dodatnog pogoršanja sna nakon prestanka uzimanja. Umesto toga, stručnjaci sve češće insistiraju na promeni životnih navika, uvođenju stalne rutine pred spavanje i rešavanju osnovnog uzroka nesanice, bilo da je on psihološke ili telesne prirode.
- Zdrav san nije luksuz, već osnovna biološka potreba. On utiče na pamćenje, koncentraciju, imunitet, emocionalnu stabilnost i sposobnost donošenja odluka. Kada se san naruši, narušava se čitav sistem funkcionisanja organizma. Upravo zato je važno na vreme prepoznati prve signale – teško uspavljivanje, učestalo buđenje, nemiran san i osećaj iscrpljenosti nakon buđenja – i reagovati bez odlaganja.
Na kraju, poruka lekara je jasna i nedvosmislena. Nesanica nije stanje na koje bi ljudi trebalo da se naviknu i prihvate kao normalno. Ona je znak da je organizam preopterećen ili da mu nešto ozbiljno nedostaje. Pravilna higijena sna, smanjenje stresa, ograničavanje vremena provedenog pred ekranima i pravovremeni razgovor sa lekarom mogu napraviti ogromnu razliku. Briga o snu nije slabost, već odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju, jer bez kvalitetnog sna nema ni kvalitetnog života.
