U ovom članku donosimo ispovest muškarca koji opisuje trenutak kada je u svom vrtu primetio nešto potpuno neočekivano. U nastavku saznajte šta je otkrio i kako je taj događaj izazvao šok i nevericu…
Na početku nisam mogao da poverujem šta gledam. Pred sobom sam video nešto dugacko i uvrnuto na tlu, što mi je ličilo na konopac. Izgledalo je kao da ga je neko namerno ostavio, ali odmah mi je prošla misao: „A šta ako je to zmija?” Pomisao na to izazvala je snažnu reakciju u mom telu, srce mi je počelo da kuca brže.
- Uzeo sam mobilni telefon i uslikao objekat, a onda sam, sa mnogo adrenalina, odlučio da krenem bliže. Svaki korak bio je težak, jer pomisao na opasnost koja bi mogla da me zadesi bila je zastrašujuća. Strah mi nije dozvoljavao da se opustim, ali nisam mogao da odolim da saznam o čemu se tačno radi. Da sam znao šta me čeka, verovatno bih stao na trenutak i razmislio, ali želja da se uverim što pre bila je jača.
Kada sam se konačno približio i pogledao pažljivije, zaledio sam se. Ispred mene se nije kretala zmija, niti konopac, već nešto mnogo neobičnije. Bila je to dugačka linija — „kolona” od gusjenica. Kasnije sam ih izbrojao, bilo ih je oko 150, kretale su se u savršenom redu, jedna uz drugu, kao da slede nekog nevidljivog vođu.
- Bio sam šokiran. Nisam imao pojma da tako nešto može postojati, i to baš u mom vrtu! Do tog trenutka, nisam znao da gusjenice mogu da se kreću u tolikim kolonama. Bile su gotovo neprimetne, ali su na neki način delovale organizovano, kao da su imale jasnu nameru, kao da je svaka od njih znala tačno kuda ide i šta treba da radi. Na trenutak sam se zapitao da li je moguće da su one bile deo nečega mnogo većeg, možda čak i prirodnog fenomena koji je bio u toku u mom dvorištu. Nisam mogao da se otmem pitanjima koja su mi odmah počela da se roje u glavi. Kamo su išle te gusjenice? Zašto su bile tamo u tolikom broju? Ta pitanja su mi ostala u glavi i dalje me muče, jer sam sigurno znao da je to nešto što nije uobičajeno. Imao sam osećaj da sam naišao na neki tajni svet prirode koji mi nije bio poznat.
Počeo sam da razmišljam o mogućim objašnjenjima. Jedno od njih koje sam kasnije saznao jeste da gusjenice često putuju u grupama kako bi preplašile potencijalne grabežljivce. U velikoj grupi, grabežljivci mogu biti zatečeni veličinom i brojem, pa se povuku. Takođe, možda se kreću u grupama jer im je lakše da pronađu hranu u zajednici. Na ovaj način, čak i ako se jedan deo kolonije zaustavi, ostatak može da nastavi dalje, pretragu hrane ili migraciju. Drugi razlog može biti jednostavniji — štede energiju. Gusjenice na čelu krče put, a ostale ih slede, koristeći već stvoren put.
Postulator sam sebi još jedno pitanje: šta ako je ovo samo početak? Moguće je da je ovo bila samo jedna od mnogih kolonija koje su se kretale u mom vrtu. Da li to znači da je u mom dvorištu bilo još mnogo drugih životinjskih kolonija? Ne bih voleo da mi prolazak ove kolone bude samo početak nečega još veće prirodne migracije.
- Ono što me još više zbunjuje jeste pitanje odakle su došle i kamo su tačno išle. Da li su imale neki specifičan cilj? Je li ovo migracija? Ili je možda ovo samo prilika da se poveća broj populacije na određenom mestu? Koliko sam mogao da primetim, gusjenice nisu delovale kao da idu u cik-cak pravcu, već su kretale pravolinijski, bez naglih skretanja, kao da znaju da je njihov put već zacrtan.
Bez obzira na sve teorije, jedno je sigurno — nikada neću zaboraviti ovu neobičnu i iznenađujuću pojavu koja mi je promenila pogled na prirodu u mom dvorištu. Priroda je, čini se, puna tajni koje nismo uvek svesni, i to mi je samo još jedan podsetnik na to koliko su ti mali, često nevidljivi, procesi važni za ravnotežu koju možda i ne razumemo, ali koja svakodnevno oblikuje naš svet.
- Po povratku u kuću, nisam mogao da prestanem da mislim o onim gusjenicama. Pitao sam se da li se takvi fenomeni dešavaju na drugim mestima, ili su samo specifični za moj vrt, za to što priroda tamo nastavlja da se razvija na svoj način. Verovatno nikada neću dobiti odgovor na to pitanje, ali sigurno ću pažljivije gledati oko sebe sledeći put. Možda sledeći put neću samo gledati, već ću i naučiti nešto novo o prirodi koja nas okružuje.
Zadnje što mi je preostalo bilo je da još jednom pogledam te gusjenice, ali sada sa novim pogledom. Možda su one samo mali deo mnogo većeg ekosistema koji nije očigledan na prvi pogled. A možda su samo podsetnik na to koliko su ti sitni prirodni procesi u stvari važni, i koliko priroda može biti nepredvidiva i fascinantna.
